Ко брзо уђе у минус, каје се натенане

Дневник 30.01.2017 11:32
Ко брзо уђе у минус, каје се натенане


Уђи у минус на текућем рачуну лако па ћеш се кајати натенане – та реченица, као савет, код нас се чује већ више од десет година, али нису сви спремни да је послушају.



Они који су из било којег разлога посегнули за том лако доступном позјамицом то ће стварно скупо платити: код нас се камата на дозвољено прекорачење по текућем рачуну креће од 26 до 36 одсто. Што се тиче позајмице за узимање новца која није одобрена, односно прекорачење, иде и више од 60 одсто годишње. Истовремено, камате на динарске кредите пале су већ и испод десет одсто, све на годишњем нивоу.

Банке минусе папрено наплаћују, али зато клијентима нуде излаз из те ситуације. Готово да нема финансијске куће у Србији која не нуди готовинске кредите за рефинансирање и не позива клијенте да у то ново задужење упакују не смао стари кредит већ и позјамице по кредитним картицама и „минусима”. То ново задужење се данас код нас одобрава уз стопе од седам до десет одсто, такође у динарима као и „минус”. Пре две и по године Народна банка Србије је водила акцију за снижавање стопа код минуса, али су оне и даље остале на прилично високом нивоу.

О томе зашто банке не снизе те камате др Зоран Грубишић с Београдске банкарске академије каже:
– Банке немају јаке инструмнете обезбеђења код те позајмице као код кредита – објашњава наш саговорник. – Сматрају да им је ризик ту знатно већи и то наплаћују кроз већу стопу. Тек када процене да је ризик на нашем тржишту смањен, и те камате ће кренути наниже. Што се тиче казнених камата за недозвољене минусе, које прелазе 50 одсто, то је за кориснике минуса јасан сигнал: банке им поручују да никако не улазе у те позајмице.

Подаци Удружења банака Србије, односно Кредитног бироа, говоре да је крајем децембра прошле године у Србији било 7.326.180. текућих рачуна. Клијентима је на коришћење одобрена сума од 44,18 милијарде динара. Кашњење је ту 12,6 одсто, а у „црвеном” се нашло 261.020 рачуна, односно клијената.

Какве су камате од банке до банке? Једну од нижих нуди Халк банка – 21,84 одсто за дозвољени минус, односно 33,64 за недозвољено прекорачење. Код АИК банке то је 26,37 и 35,99. Интеза има 29,15 и 29,63. НЛБ банка је на следећим каматама: дозвољено прекорачење 30,27 одсто, а недозовљено 31. Највеће разлике су код ОТП и Сосијете женерал банке. Код ОТП-а је камата на дозвољени минус 30,19 а на недозвољено прекорачење 56,51. Сосијете женерал банка има 36,33, односно 62,60. Подаци су узети концем прошле године.

Улазак у црвено...
У недозвољено прекорачење клијенти улазе када несмотрено користе дебитне платне картице или када им у банку на наплату стигну чекови на које су готово заборавили. Тако то бескаматно кредитирање постаје папрено скупо, било да се ради о дозвољеном прекорачењу или о недозвољеном. Банке после често санкционишу клијента тако што више не издају чекове. Улазак у „црвено” пријављује се Кредитном бироу као званично кашњење па клијент после неће моћи да добије друге позајмице. Зато је боље узети редован кредит: више се исплати и мање кошта.

Што се тиче цене дозвољеног минуса, у другим земљама је на нижем нивоу него код нас, али је каматни трошак увек виши него код кредита.
   


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak