Poseta Arlu: Tragovima Van Goga

B92 23.01.2017 16:45
Poseta Arlu: Tragovima Van Goga


Jednom kada se zaljubite u Provansu, zauvek vam ostaje u srcu, pa kada dođete ponovo, imate osećaj kao da niste ni odlazili.



Ako je opet posetite tokom proleća i leta, čini vam se da su zalasci sunca iznad nepreglednih polja lavande i suncokreta sve lepši, kao i šetnje uskim popločanim uličicama živopisnih gradova sa raznobojnim prozorima ukrašenim cvećem.

U jedan od tih mirnih, provansalskih gradića - Arl na reci Roni, pre 129 godina, stigao je i Vinsent van Gog, jedan od najslavnijih slikara svih vremena. Ovde je proveo poslednje dane i završio većinu svojih najpoznatijih dela, poput "Suncokreta", "Zvezdane noći nad Ronom", "Arležanki"...

I danas, dok šetate starim, zidinama opasanim delom grada, prepoznajete tragove ovog genija, u kojima su zauvek ostali utisnuti brzi, nemirni potezi četkicom, od čuvenog noćnog kafea koji je ovekovečio na jednoj od svojih slika ("Terasa kafane u noći") do Fondacije koja nosi njegovo ime, a u kojoj su danas izložena samo dela umetnika inspirisanih Van Gogovim slikama.

Prvo je živeo u “Žutoj kući” u Arlu, na trgu Lamartin, koja više ne postoji, ali možete da posetite mesta koja je slikao: jednu od glavnih turističkih atrakcija Café la Nuit na Trgu Forum, Arenu i Rimsko groblje. U to vreme, njegove slike smatrane su previše slobodnim i ekstravagantnim, pa je malo ko želeo da ih kupi. Veći deo života izdržavao ga je mlađi brat Teo, zbog čega mu je Vinsent slao gotovo sva svoja platna i crteže, a bilo ih je mnogo, oko 850 slika i više od 900 crteža i akvarela.

Tu, na jugu Francuske, naslikao je više od 300 slika za koje ljubitelji umetnosti kažu da sijaju kao da dišu. Nadahnut lepotom provansalskog pejzaža, sve što je gledao brzo je prenosio na platno, grozničavim, spiralnim potezima četkice, pa je na nekim mestima namaz gušći, dok se na drugima vidi platno. Svaki dan nastajala je nova slika sa intenzivnim, jarkim bojama, naročito žutom.


Osim po Van Gogu, grad Arl je poznat i po antičkim spomenicima kulture. Posle Rima je grad sa najviše rimskih spomenika, a na listi Svetske kulturne baštine UNESKO su Arena, Konstantinove terme, antičko pozorište, Rimsko groblje.

I dok se penjete stepenicama impozantnog rimskog amfiteatra, koji može da primi više od 20.000 posetilaca, možete da naslutite odjek oduševljenih gledalaca i dostojanstvene pozdrave Cezaru od gladijatora osuđenih na smrt. 

Rimski amfiteatar

Danas se tu održavaju letnji festivali i borbe bikova na provansalski način u kojoj atletski građeni muškarci pokušavaju da skinu ukrasni konopac sa bikovog roga, ali tako da on ne bude povređen. Arležani su prepoznatljivi i po narodnoj nošnji, koja se danas nosi na javnim priredbama i festivalima.

Čuveni Fotografski festival održava se svake godine u Arlu, u kome se nalaze i Francuska nacionalna škola fotografije i najvažnija francuska izdavačka kuća "Actes Sud". Film "Ronin" je delom sniman ovde, dok Muzej antičke istorije može da se pohvali najvećom kolekcijom rimskih sarkofaga izvan Rima. Poznate ličnosti rođene u Arlu su pesnik Frederik Mistral, modni dizajner Kristijan Lakroa, fudbalska zvezda Đibril Sise.

Tužna sudbina jednog genija

Van Gog je odlično poznavao i teoriju slikarstva, govorio četiri jezika, mnogo čitao i boravio u nekoliko evropskih prestonica. U Arlu je osnovao umetničku koloniju, okupio je slikare koji su zajedno stvarali i međusobno se pomagali.

U čuvenoj “Žutoj kući” postavio je izložbu slika, kojom je želeo da dočeka Pola Gogena koga je video kao starešinu svog "ateljea preporoda". Među delima su bili "Vinsentova soba", "Dvanaest suncokreta", "Žuta kuća", "Noćni kafe", "Gogenova stolica", "Vinsentova stolica" i čuveni „Autoportret“. Među retkim prijateljima koje je stekao u Arlu i koji su želeli da mu poziraju bio je poštar Džozef Rulen, pa je uradio seriju portreta njegove porodice. Van Gog je štitio siromašne, podučavao decu, posećivao bolesne i ranjene, ali i njemu je bila potrebna pomoć. Mentalno stanje mu se pogoršavalo, što je kulminiralo odsecanjem uha u decembru 1888. godine. Zabrinuti građani potpisali su peticiju i u maju iduće godine je smešten u psihijatrijsku bolnicu u obližnji Sen Remi de la Provans, gde je naslikao jednu od najpoznatijih slika "Zvezdana noć". Kada je 1890. izvršio samoubistvo, imao je samo 37 godina.

Omiljen Cezaru i Konstantinu Velikom

U 1. veku p.n.e. Rimljani su osvojili Arl koji je tada postao važna luka zbog kanalske veze sa Sredozemnim morem i najjužniji prelaz mostom preko Rone. Julije Cezar je 46. godine ovde osnovao vojnu koloniju za rimske veterane, kada su izgrađeni i amfiteatar, slavoluk, pozorište, cirkus. Venera iz Arla, koja se danas nalazi u "Luvru", nekada je bila zaštitnica grada. 

U blizini je i odlično očuvan rimski akvadukt, koji se koristio od kraja 1. do 3. veka nove ere, a u mestu Barbegal je najbolje očuvana rimska vodenica. Arl je bio omiljeni grad i cara Konstantina Velikog, koji je tu sagradio kupatila čiji su ostaci sačuvani do danas.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak