'Andrić' za životno delo Kovačeviću i Prilepinu

Politika 23.01.2017 12:01
'Andrić' za životno delo Kovačeviću i Prilepinu


Priznanja će biti uručenea u Andrićevom institutu, u Andrićgradu, 27. januara, na Savindan



Andrićevu nagradu za životno delo dobio je naš dramski pisac Dušan Kovačević, a godišnju Andrićevu nagradu ruski književnik Zahar Prilepin. Žiri je radio u sastavu: Jovan Delić (predsednik), Želidrag Nikčević i Vladimir Kecmanović.

Žiri je odlučio da se Andrićeva nagrada za životno delo za 2016. dodeli Dušanu Kovačeviću za njegov ukupan dramski opus, a povodom novog dramskog dela „Hipnoza jedne ljubavi”.

Dušan Kovačević je danas, istakao je Delić u obrazloženju, ne samo vodeće ime srpske drame, već je i jedan od najznačajnijih evropskih dramskih pisaca i smehotvoraca, a njegove drame: „Maratonci trče počasni krug”, „Radovan Treći”, „Sabirni centar”, „Balkanski špijun”, „Sveti Georgije ubiva aždahu”, „Klaustrofobična komedija”, „Profesionalac”, „Urnebesna tragedija”, „Lari Tompson”, „Kontejner sa pet zvezdica”, „Generalna proba samoubistva”, „Život u tesnim cipelama” i druge, objavljene u njegovim petotomnim „Sabranim delima”, sve su odreda remek-dela koja imaju izuzetan status i kod književne kritike i kod publike.

Nastavljajući se na tradiciju Sterije, Nušića i Popovića, a ponekad i u kovibraciji sa poetskim dramama Ljubomira Simovića i humorom Matije Bećkovića, Dušan Kovačević je podigao srpsku gorku komediju na najviši nivo i postao evropska književna vrednost prvoga reda.

Zato bi Kovačevićeve drame i njegov doprinos humoru valjalo sagledavati i tumačiti dvokontekstualno: i u kontekstu tradicije srpske drame, i u kontekstu svetske književnosti, a u poređenju sa najvećim srpskim i svetskim smehotvorcima.

Žiri je, takođe, odlučio da se godišnja Andrićeva nagrada za 2016. dodeli ruskom piscu Zaharu Prilepinu za roman „Obitelj” i knjigu pripovedaka „Sedam života”.

Obe knjige prevela je sa ruskog Radmila Mečanin, a objavio „Samizdat B92”.

I pre romana „Obitelj”, istakao je Delić, Zahar Prilepin je imao status klasika savremene ruske književnosti, a ovim romanom je svoj status ne samo učvrstio, već i visoko podigao, naslanjajući se na veliku tradiciju ruskih pisaca koji tematizuju istoriju, na Lava Tolstoja, Leonida Leonova, o kome je napisao obimnu knjigu, i Aleksandra Solženjicina.

Naslov romana je višeznačan, pa unosi istovremeno intiman i ironičan ton.

Intiman, jer je izvor priča i znanja o soloveckom logoru. Logori su, uz svetske ratove, jedno od najstrašnijih obeležja XX veka. Ovaj roman tematizuje logor na Solovkama iz kojega će se razviti čuveni Arhipelag Gulag.

Njegovi junaci su logoraši i rukovodioci logora. Prilepin uvodi u priču ogroman broj raznovrsnih likova – kriminalce, doušnike, lekare, naučnike, umetnike, monahe, prostitutke, sportiste, rukovodioce – pa čak i osnivača logora Fjodora Ivanoviča Ejhmanisa.

Nepredvidljivost u vođenju sižejnih linija i neočekivani zaokreti u dočaravanju sudbina karakterišu i kraću Prilepinovu prozu. Novelistička zbirka „Sedam života”, naglašava Delić, to potvrđuje, sledeći Prilepinovo uverenje da je život nepredvidljiv i da ga u pripovedanju treba slediti i poštovati.

O nagrađenim piscima govorili su i Vladimir Kecmanović i Želidrag Nikčević.

Nagrade će biti uručene u Andrićevom institutu, u Andrićgradu, 27. januara, na Savindan. 


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak