Preti li Atini 'grekzit'

Politika 20.01.2017 23:46
Preti li Atini 'grekzit'


Vlada odbacuje svaku mogućnost izglasavanja novih restriktivnih mera u grčkom parlamentu



Ozbiljno raste opasnost da se Atina ovog leta ponovo suoči sa mogućnošću „grekzita”. Britanski analitičari procenjuju da se „zgušnjavaju oblaci nad Grčkom” i da bi nemogućnost Atine da plati dospele obaveze vladu Aleksisa Ciprasa istinski dovelo u opasnost.

Analizirajući situaciju, britanska agencija za ekonomske analize konstatuje da grčka ekonomija ostaje u krizi, u dubokoj recesiji i da minimalni rast BDP-a od 0,8 posto u trećem kvartalu nije dovoljan da promeni činjenicu da je on za 26 procenata manji nego recimo 2008. godine... Istovremeno stopa nezaposlenosti ostaje visoka – 23 posto – i minimalno se snižava. Štednja je na niskom nivou, građani sve teže podmiruju obaveze, loši krediti već čine 37 posto od ukupne sume.

Analitičari podsećaju da je grčka vlada pokušala da pomogne naciji dodeljivanjem jednokratne pomoću u vidu 13. penzije, što je izazvalo negativnu reakciju evropskih poverilaca koji su momentalno zamrzli kratkoročne dužničke olakšice. Kreditori nastavljaju da insistiraju na primarnom suficitu od 1,75 posto ove godine, ali već iduće on mora da bude 3,5 procenata, što je krajnje nerealno u sadašnjoj situaciji.

Istovremeno, nisu rešene nesuglasice između evropskih poverilaca i MMF-a kada je reč o fiskalnim ciljevima koje Grčka treba da ispuni da bi treći paket kreditiranja ostao na snazi, a kreditori u sadašnjem sastavu. Kraj nesuglasica je, po svemu sudeći, odluka MMF-a da napusti program. To znači da će Grčka dobiti nove zadatke od EU i biti pritiskana da uđe u novi, četvrti memorandum, da prihvati dodatne mere štednje.

Kako sada stvari stoje, Ciprasova vlada nema nameru ali ni saglasnost nacije da prihvati nove mere, što će nesumnjivo dovesti do političkih konfrontacija, novih dilema i nedostatka novca da podmiri prispele obaveze jer će krediti biti zaustavljeni. Upravo zato analitičari ukazuju da bi celokupna situacija mogla već na leto da Grčku suoči sa mogućnošću bankrota.

Vladin cilj je da se ocena grčkog ekonomskog programa, što je uslov za dalje pregovore, okonča bez dodatnih restriktivnih mera koje bi, eventualno, bile uvedene posle 2018. Vlada bi, eventualno, kako je izjavio predstavnik za štampu Dimitris Canakopulos, mogla da razmotri mehanizam povišenih garancija kako bi se smanjile sumnje koje izražava MMF, ali samo pod uslovom da istovremeno sa poveriocima dođe do dogovora o fiskalnim i dugoročnim merama za olakšanje dužničkog bremena.

Učešće MMF-a pretvorilo se u ključnu tačku toka sprovođenja grčkog programa. Članovi vlade i dalje smatraju da bi istupanje MMF-a ubrzalo okončavanje drugog ocenjivanja programa od strane kreditora koje se, inače, razvlači već mesecima. Eventualni ostanak MMF-a, ali samo u funkciji nekakvog tehničkog konsultanta, smatra Ciprasova vlada, mogao bi da dovede do eventualnog rešenja između poverilaca.

Međutim, vlada odbacuje svaku mogućnost izglasavanja novih restriktivnih mera u grčkom parlamentu, što je kao tema postalo aktuelno posle izjava nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea da bi izlazak MMF programa za Grčku značio novi memorandum koji bi prethodno trebalo da odobri nemački parlament. Šojble vidi dva moguća scenarija: pozitivni, u kome bi se grčke političke partije usaglasile, promenile svoje stavove i omogućile da se ocena valjanosti grčkih reformi završi do marta i uz dalje učešće MMF-a.

Drugi, negativni scenario je dalje odlaganje ocenjivanja programa, odlazak MMF-a i početak pregovora o novim restriktivnim merama, o novom memorandumu. U tom slučaju, nema odobravanja kredita, što za Grčku znači – neizvesnost i vruće leto.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak