Svetska banka odobrila Srbiji 183 miliona evra za razvojnu politiku

Politika 20.01.2017 14:09
Svetska banka odobrila Srbiji 183 miliona evra za razvojnu politiku


Odbor izvršnih direktora Svetske banke odobrio je zajam Srbiji za razvojnu politiku u iznosu od 182,6 miliona evra (200 miliona dolara), saopštila je danas ta globalna bankarska institucija.



Ovaj zajam, prvi od dva predložena za razvojnu politiku u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća (PEPU DPL), podržava višegodišnje napore Vlade Srbije da podigne efikasnost i efektivnost javne potrošnje i transformiše sektore energetike i saobraćaja, navodi se u saopštenju.

Te reforme su, kako se naglašava, značajni strateški ciljevi u kontekstu procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

„Efikasnija javna uprava i javna preduzeća jesu neke od kritičnih karika koje nedostaju da srpska privreda bude prijemčivija za investicije”, rekla je Elen Goldstin, regionalna direktorka Svetske banke za zapadni Balkan.

„Reforme koje ovaj program podržava stoga će pomoći da se privuku privatni investitori i doprineće stvaranju radnih mesta”, dodala je ona.

Kada je reč o upravljanju javnim rashodima, najveći izazov sa kojim se danas Srbija suočava jeste poboljšanje kvaliteta javnih usluga, kao što su obrazovanje i zdravstvo, uz istovremeno držanje pod kontrolom ukupnih izdataka za plate u javnom sektoru.

Ovaj program podržava reforme koje će smanjiti javne rashode i naći rešenja za uska grla koja sprečavaju kvalitetnije pružanje ovih ključnih usluga građanima Srbije.

Reforme uključuju reviziju pravnog okvira i politika koje se tiču zapošljavanja u javnom sektoru, reformu sistema platnih razreda, te struktuiran pristup u prilagođavanju broja zaposlenih.

„Ovaj zajam za razvojnu politiku pruža podršku sprovođenju izazovnih reformi koje su od ključne važnosti za vladin plan fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi”, rekao je Ešli Tejlor, viši ekonomista Svetske banke.

Kako kaže, njihovo uspešno sprovođenje doneće korist domaćinstvima kroz veću ekonomsku efikasnost i stvaranje osnova za brži rast i za otvaranje radnih mesta u privatnom sektoru.

Unapređenje efikasnosti i finansijske održivosti javnih preduzeća u Srbiji, naročito u oblasti energetike i saobraćaja, potrebni su sa fiskalnog stanovišta i posmatrano iz ugla investicione klime.

Javna i državna preduzeća u ovim sektorima, istorijski gledano, predstavljaju značajan izvor fiskalnog rizika, navodi se u saopštenju i konstatuje da su, ipak, sektorske reforme dugo odlagane usled sistemske institucionalne slabosti i jakih interesa.

 

Usvajanjem planova finansijske konsolidacije koje podržava ovaj zajam vlada je započela ambiciozan program reformi ovih preduzeća.

Na primer, usvojene su prilagođene cene električne energije, uz prateće mere zaštite ugroženih potrošača u domaćinstvima, pri čemu se ulaže napor da se unapredi operativna efikasnost u preduzeću za distribuciju struje kroz smanjenje troškova za zaposlene.

Kada su u pitanju železničke usluge, dodaje se dalje, nova politika finansiranja i kriterijumi za ocenu performansi rukovodiće upravljanje novim državnim železničkim preduzećima, a u toku je i proces ustanovljavanja adekvatnog broja zaposlenih.

Pored koristi u fiskalnom smislu, povećanje efikasnosti ovih preduzeća doprineće i poboljšanju investicione klime u Srbiji time što će rešavati probleme neadekvatne infrastrukture i obezbediti brz i pouzdan pristup električnoj energiji, što sve potencijalni investitori i dalje navode kao razloge za brigu u Srbiji.

„Ostvaren je važan napredak u sprovođenju dugo odlaganih reformi u sektorima energetike i saobraćaja”, rekla je Klaudija Ines Vaskes Suares, viši ekonomista Svetske banke.

Međutim, dodala je ona, od ključne važnosti biće da se one nastave i iskoristi zamajac kako bi se postigla željena transformacija, umanjili fiskalni rizici i poboljšalo pružanje usluga građanima Srbije.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak