Premijer obilazi svetske berze, a našu zaobilazi

Politika 18.01.2017 10:02
Premijer obilazi svetske berze, a našu zaobilazi


Premijer Vučić posetio je pre nekoliko dana berzu u Mumbaju, ali Beogradsku berzu nije nikada.



Pažljivi evidentičari njegovih poseta svetskim berzama kažu da ih je posetio najmanje šest – u Njujorku, Londonu, Stokholmu, Berlinu, Frankfurtu i sada u Mumbaju.

Zašto je premijer zainteresovan za tuđe berze, a ne za onu u svom dvorištu, nepoznato je. Međutim, činjenica je da naša berza ima sve manji promet i da je sve marginalizovanija.

Poređenja radi, ukupna vrednost prometa u 2016. više od tri puta manja je od prometa iz 2007. godine, a promet akcijama više od 20 puta manji je nego pre devet godina. Prošlogodišnji promet na Beogradskoj berzi iznosio je 44,6 milijardi dinara i najveći je promet na domaćem tržištu kapitala još od 2009. godine, posmatrano kroz vrednost berzanskih pokazatelja. Indeksni pokazatelji zabeležili su značajnu pozitivnu promenu, tako da je vrednost indeksa Beleks 15 na godišnjem nivou porasla 11,38 odsto, dok opšti indeks domaćeg tržišta kapitala, Beleks lajn, takođe ima dvocifren pozitivan pomak od 13,69 odsto.

Sve ovo jasno govori da na domaćem tržištu postoje strukturni problemi koji se moraju prevazići kako bi berza počela da doprinosi unapređenju ukupnog rezultata privrede i pojedinačnih preduzeća, kažu u ovoj finansijskoj instituciji. Uloga tržišta kapitala i same berze kod nas nije prepoznata, niti tržište kapitala čini deo nacionalne ekonomske jednačine.

– Suština ocene rezultata ostvarenih na tržištu kapitala jeste pre svega u pitanju da li tržište ispunjava svoju osnovnu funkciju, tj. prikupljanje i efikasnu selidbu kapitala za privredne subjekte kojima je on potreban. Imajući u vidu da srpska privredna društva još uvek ne prikupljaju kapital putem tržišta, dakle berze, već poslovanje najčešće finansiraju putem bankarskih kredita, ali i da procesi privatizacije i korporativizacije javnih preduzeća mimoilaze Beogradsku berzu, značajni pozitivni rezultati realno nisu ni očekivani – odgovaraju.

Na berzi dodaju da su u tranzicionim ekonomijama, javna preduzeća bila ta koja su utirala put privatnom sektoru ka prikupljanju kapitala na berzi sve u cilju stvaranja ambijenta koji bi potom koristile i privatne kompanije. Korist od ovakvog finansijskog tržišta imale su ne samo kompanije već i domaći građani kao investitori, penzioni i investicioni fondovi, osiguravajuće kuće, ali i svi ostali ekonomski akteri usled značajnog pada troškova finansiranja privrede.

Učešće akcija u prošlogodišnjem trgovanju iznosilo je manje od 15 odsto. Ovaj pokazatelj manji je iz godine u godinu, što jasno govori o nedostatku većeg broja investicionih alternativa i kvalitetnih investicionih izbora za domaće i strane investitore. Dominantno je trgovanje državnim obveznicama.

– Kada se kaže „berza” bilo gde u svetu, najpre se pomisli na akcije. Praktično na svim berzama u svetu akcije predstavljaju dominantan tržišni materijal, zajedno sa izvedenim finansijskim instrumentima, dok sa aspekta organizatora tržišta, obveznice predstavljaju dodatnu investicionu alternativu kreiranu pre svega za smanjivanje rizika. Situacija na domaćem tržištu kapitala, u kom je odnos trgovanja akcijama i obveznicama dominantno na strani obveznica, još jednom potvrđuje da domaća berza, iako tehnološki, kadrovski i organizaciono osposobljena i sa velikim potencijalom, imajući u vidu položaj privrede, ne vrši svoju ključnu funkciju: finansiranje rasta preduzeća i razvoj domaće privrede – kažu na berzi.

Kao posledica dramatično manjeg prometa hartijama od vrednosti, prihodi berze su sve skromniji uz narastajuće troškove finansiranja tehnologije i prilagođavanja regulaciji u hiperregulisanoj industriji, kao što je berzanska. Berze u svetu, pa tako i Beogradska, nastoje da troškovi trgovine hartijama od vrednosti za same investitore kontinuirano opadaju, kako bi se na taj način motivisali za što frekventniju trgovinu, istovremeno razvijajući druge izvore prihoda, kao što su prodaja trgovačkih podataka specijalizovanim distributerima finansijskih podataka (tzv. data vendorima), edukacija, članarine, listiranje hartija od vrednosti itd. Dakle, trgovačke provizije danas više nisu dominantni izvori finansiranja organizatora tržišta, ali su zato svi ostali izvori prihoda berzi direktno izvedeni iz obima ostvarenog prometa. Drugim rečima, nizak promet, pre svega akcijama, rezultuje manjim interesom investitora za kupovinu berzanskih podataka, javnosti za edukacijom itd. 

Da li su to državne obveznice

Beogradska berza bez obzira na izuzetno teške uslove poslovanja pokušava da zadrži atraktivne i podsticajne nivoe provizija koje naplaćuje učesnicima u trgovanju, te u tom smislu ograničava maksimalnu vrednost koju naplaćuje po transakciji nastaloj trgovanjem ovim finansijskim instrumentima. To je posebno slučaj sa obveznicama. Za sve obveznice kojima se trguje na berzi maksimalna vrednost provizije po transakciji iznosi svega 5.000 dinara bez obzira na to da li se radi o višemilionskim iznosima u trgovanju. Trgovanje obveznicama po svojoj suštini predstavlja mali broj transakcija relativno velike vrednosti, te je u prihodima Beogradske berze njihov doprinos krajnje marginalan.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak