Pukni, zoro…

Politika, Miša Đurković 15.01.2017 14:22
Pukni, zoro…


Pobeda Donalda Trampa svakako je najvažniji događaj prethodne godine. Čini se da joj se retko ko tako obradovao kao Srbi



Ubrzo nakon potvrde rezultata, na severu Kosovske Mitrovice osvanuo je bilbord sa Trampovim likom i porukom da su to Srbi sve vreme i podržavali. Akcija se zatim proširila i po nizu drugih gradova u kojima žive naši ljudi. U međuvremenu je uz Trampa naslikan i Putin, uz poruku da je ovo šansa za novi početak, da se svet učini boljim i mirnijim mestom za život. Ovakav bilbord pojavio se u Podgorici, a zatim i u Banjaluci. U Novom Sadu i Beogradu osvanuli su murali sa istom sadržinom.

Ova široka akcija nije registrovana u beogradskim medijima, ali su je naše komšije (navijači Klintonove) vrlo pažljivo propratile. Srbi su inače jedini na svetu uradili nešto tako. Ne slučajno. Niko u Evropi nije propatio od prethodnih američkih administracija kao naš narod. Stoga Srbi vide veliku šansu u najavljenom resetovanju odnosa Vašingtona i Moskve jer pre svega više neće biti pritisaka da se samoubistveno uvode sankcije Rusiji. Ako se ove dve prestonice dogovore, a izbor Reksa Tilersona za državnog sekretara upravo to najavljuje, evropske prestonice će taj dogovor morati da slede.

Čini se da se ovaj novi vetar već pokazuje i u ponašanju administracija u Beogradu i Banjaluci. Do sada su u ranijoj konstelaciji odnosa Srbi bili prinuđeni da trpe dvostruke standarde, a sintagma o regionalnoj stabilnosti faktički je značila da Beograd potpuno digne ruke od prava Srba u regionu i da trpi njihovo konstantno proganjanje, diskriminaciju i asimilaciju. Niz poteza pokazuje da se izgleda odnos prema tome menja i da aktivna srpska politika u regionu posle više godina ponovo dolazi na red.

Kao retko kada ranije, Srbija je oko nove godine pokrenula akciju u vezi s novim pokušajem ubacivanja Kosova u Unesko. Izjave ambasadora Tanaskovića i ministra spoljnih poslova Dačića plasirane su u pravo vreme pre svega zbog ranijih stavova administracija u Skoplju i Podgorici. Beograd je jasno upozorio da ako ove države ponovo budu glasale protivno našim interesima, Srbija to više nema namere da toleriše. Ovo je veoma bitno jer u oba slučaja oslabljene vlade će pokušavati da se vade na to kako zavise od podrške Albanaca pa moraju da ispunjavaju njihove zahteve. Može, ali sada će to imati svoju cenu.

Posle nedavne posete sve popularnijeg lidera opozicije Micotakisa, u Beograd u januaru najpre dolazi ministar odbrane Kamenos, a krajem meseca i premijer Grčke Cipras. To je prva poseta premijera Grčke u poslednjih sedam godina, a pomenuta Dačićeva izjava danima je bila glavna vest u Atini. Da sam Gruevski, koji uzgred dobro zna ko je i kako finansirao opoziciju i delio novac po albanskim selima, vrlo pažljivo bih izmerio kako ću da glasam u Unesku. Za početak.

Posle odlaska Mila Đukanovića sa vlasti i u Crnoj Gori se menjaju stvari. Objedinjena opozicija je nikad jača i jasno okupljena oko nekoliko bazičnih ideja. Unutar DPS-a odnosi između raznih struja su dosta pogoršani. Srbi su, sa druge strane, posle osam godina lutanja ponovo svi okupljeni, a lider najjače opozicione grupacije je Srbin. Beograd je izgleda ponovo počeo da radi sa srpskim organizacijama na terenu i u svakom slučaju, od ove godine, u novim okolnostima ima mnogo više karata za redefinisanje odnosa sa Podgoricom. Bar dva fundamentalna pitanja su i dalje otvorena: položaj crkve kojoj se stalno preti, i položaj Srba koji čine trećinu stanovnika, a nemaju nikakva prava ni jasno mesto u ustavnom sistemu.

Vrhunac ovog novog zamaha punog samopouzdanja bila je proslava Dana Republike Srpske. Ponedeljak, deveti januar 2017. ostaće upamćen ne samo po obeležavanju značajnih četvrt veka postojanja RS, već i po demonstraciji jedinstva i snage srpskog naroda na balkanskim prostorima. Nakon veoma opasne političke odluke ustavnog suda BiH, Republika Srpska je uz podršku Srbije i Srba iz svih krajeva regiona demonstrirala odlučnost da odbrani i sam dan Srpske i Srpsku od svih mogućih napada, iza kojih uglavnom stoji odlazeća američka administracija. Na proslavi su složno bili i predsednik i premijer Srpske, srpski član predsedništva BiH, nekadašnji funkcioneri RS, gotovo ceo vrh opozicionog Saveza za promene itd. Uz njih bio je patrijarh srpski, predsednik Republike Srbije, načelnik generalštaba Vojske Srbije, nekoliko ministara iz vlade, narodni poslanici i Srpske i Srbije. Bili su tu i lideri Srba iz Crne Gore, Srbi iz drugih delova regiona i mnogi drugi.

Sa skupa je jasno poručeno da Srbi žele da vode miroljubivu politiku i da nikome ne prete, ali da će biti spremni da od svakog odbrane svoja prava i pravo na postojanje svojih država.

Jedan od vrhunaca proslave bila je parada bezbednosnih snaga Republike Srpske održana uz „Marš na Drinu”, nakon čega su momci zajedno s narodom zapevali himnu Gvozdenog puka, „Pukni zoro”. Možda se zaista polako i nazire...


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak