Поткрадање државе дописивањем нуле

Дневник 11.01.2017 13:05
Поткрадање државе дописивањем нуле


Развој система за праћење уплата према држави у реалном времену решио би проблем о којем јавност мало зна, а реч је о манипулацијама с општим уплатницама.



Институције су суочене са ситуацијом да убирају мање приходе за пружене услуге јер поједини несавесни грађани уплаћују ниже износе такси и накнада од прописаних или поништавају уплате након чега подносе лажне доказе о измирењу обавеза.

Две су најчешће злоупотребе које се дешавају– уплаћивање мањег износа од предвиђеног након чега се дописује нула, јединица или други број да би износ одговарао висини таксе, а други је сторнирање уплатнице (проблем је постао изражен када су мењачнице добиле могућност да обављају трансакције ове врсте јер је лакше договорити стопирање плаћања).

Преправљену или сторнирану уплатницу службеници на шалтеру прихватају као доказ о уплати јер не могу истог тренутка да провере да ли је новац заиста легао на рачун. С друге стране, институције још немају довољно развијене капацитете да накнадно проверавају сваку уплату и судски гоне преваранте. Заштитили су се само органи попут Пореске управе где је систем успостављен тако да је плаћање повезано директно са евиденцијом о обвезнику и немогуће је да се лажира износ.

- Радна група НАЛЕД-овог Савеза за е-управу, који чини 25 највећих компанија из ИТ, телекомуникационог, трговинског и финансијског сектора анализира проблем и предложиће свеобухватно решење. Први корак би требало да буде промена начина рада Трезора како би се понашао као банка и  институцијама достављао податке о сваком уплатиоцу, а не само уплаћене износе. Потом је потребно увести ефикаснији систем клиринга, а надградња свега било би увођење могућности електронског плаћања свих услуга државе. Смањили бисмо употребу уплатница јер више не би биле једини доказ о плаћању док би грађани и привреда уштедели новац и време које троше на провизије и одласке пред шалтере – каже Милан Симић, потпредседник Савеза за е-управу и извршни директор за ИТ подршку и ИЦТ сервисе Телекома Србија.

Управа за трезор требало би да буде технички и организационо оспособљена да разврстава плаћања на начин да институције могу на време да виде уплату и податке о уплатиоцу. На то се надовезује проблем клиринга јер се сравњивање плаћања обавља  само радним данима до 16 часова тако да накнадне уплате лежу на рачун тек наредни дан, а шалтери раде и до 20 часова. Једна од могућности је да клиринг раде приватне компаније, што прописи дозвољавају, а за шта су неопходне лиценце НБС.  


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak