Koji su najveći izazovi svetske ekonomije u 2017. godini

Nedeljnik 06.01.2017 13:29
Koji su najveći izazovi svetske ekonomije u 2017. godini


Protekcionistička politika novog predsednika SAD, Bregzit i evropska neizvesnost, potom monetarna politika koja će dostići svoje limite i posledice strože fiskalne politike, kao i zaokret cena sirovina glavni su faktori zašto će svetska ekonomija grcati i u ovoj godini



Svetska ekonomija ni u 2017. godini neće postati mnogo bolja, a sve zahvaljujući geopolitičkoj i ekonomskoj nestabilnosti čitavog sveta.

Protekcionistička politika novog predsednika SAD, Bregzit i evropska neizvesnost – prouzrokovana migrantskom i terorističkom krizom kao i jačanjem populizma - potom monetarna politika koja će dostići svoje limite i posledice strože fiskalne politike, kao i zaokret cena sirovina glavni su faktori zašto će svetska ekonomija grcati i u ovoj godini.

Najveći rizik svakako predstavlja povlačenje podrške Sjedinjenih Američkih Država slobodnoj trgovini, koji je izabrani predsednik SAD Donald Tramp najavio još u toku predsedničke kampanje. Povlačenje SAD iz Transpacifičkog pratnerstva dodatno bi smanjilo globalnu trgovinu i usporio bi proces globalizacije, ali bi doveo i do prestanka regionalnih sporazuma o slobodnoj trgovini. Iako se protekcionizam vraća u prekrivenoj formi, svakako je moguće da će dovesti do trgovinskih barijera tokom Trampovog predsedavanja. Kako se SAD polako povlači iz Azijsko-pacifičkog partnerstva, postoji šansa da će Kina steći veći uticaj i da će preuzeti vođstvo u Aziji i Latinskoj Americi, iako nije deo Transpacifičkog sporazuma.

Prema ocenama međunarodnih prognozera, drugi najveći rizik predstavljaju Bregzit i evropska neizvesnost. Uticaj Britanije je  oslabio u proteklim decenijama u globalnoj ekonomiji, ali su se efekti Bregzita osetili na tržištima širom sveta. Aktiviranje člana 50 Lisabonskog sporazuma i pokretanje procesa izlaska Velike Britanije iz Evropske unije je najvažnije geopolitički događaj ove godine. Pored toga, Evropu očekuju izbori u Francuskoj, Holandiji i Nemačkoj, gde je u svakoj od tih država moguće da će pobediti ultradesničarski kandidat.

Rizik takođe predstavlja monetarna politika koja dostiže svoje limite. Iako je program kvantitativnog labavljenja koji je za osam godina uvećao bilanse stanja četiri najveće svetske centralne banke sa 6 na 18 milijardi dolara, čiji najveći deo čine obveznice i pomogao zadržavanju kratkoročne likvidnosti na tržištima, smanjio je prihod. U uslovima kada se spekuliše da su Evropska centralna banka i Banka Engleske spremne da pooštre monetarnu politiku, smanjenje prihoda možda označava kraj programa.

Kako je MMF predvideo u oktobarskom izveštaju, fiskalne politike u razvijenim ekonomijama će biti dodatno pooštrene u 2017. godini, iako postoje pozivi za povećanje vladine potrošnje radi podsticanja privrednog rasta.

U istom izvestaju MMF navodi da će cene sirovina skromno porasti u narednoj godini. Niže cene sirovina su naštetile ekonomijama u razvoju koje su dale neujednačen doprinos globalnom ekonomskom rastu u poslednjih nekoliko godina. Azijske zemlje u razvoju, poput Indije,  pokazale su izuzetnu otpornost ali MMF strahuje da region subsaharske Afrike, Južne Amerije, Zajednice nezavisnih država i Bliskog Istoka neće proći dobro, pogotovo ako Organizacija zemalja izvoznica nafte ne uspe da implementira sporazum o rezanju proizvodnje nafte.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak