Kako je Rumunija postala evropska Silicijumska dolina

PoslovnoJutro 03.01.2017 10:02
Kako je Rumunija postala evropska Silicijumska dolina


Rumunija, nekada najsiromašnija država članica Evropske Unije, danas predstavlja drugu najbrže rastuću ekonomiju u Evropi, odmah iza Irske, te je postala pravi ekonomski uzor čak i daleko razvijenijim zemljama.



Postavlja se pitanje kako je jednoj bivšoj komunističkoj državi koja je dugi niz godina predstavljala sinonim za siromaštvo i korupciju, pošlo za rukom da ostvari tako visoke stope rasta? Odgovor leži u sistemskim refomama, promeni poreske politike, kao i u tehnološkom bumu koji je u najvećoj meri doprineo privlačenju stranih investicija i razvoju startap scene.

Prestonica Rumunije, Bukurešt, poznata je i pod nazivom je“Pariz istoka“ zahvaljujući svojoj arhitekturi i širokim bulevarima, a danas ovaj grad sve češće porede sa američkom Silicijumskom dolinom. Razlog zbog kog Bukurešt prepoznaju kao budući najveći evropski tehnološki „hub“" opravdava se postojanjem čak 170 startap-ova, kao i radom tri univerziteta sa ogromnom bazom talenata u IT sektoru, koja se konstantno usavršava.

Ipak, ono što najviše izdvaja Bukurešt od ostalih evropskih konkurenata jeste sjajno razvijena digitalna i internet infrastruktura. Naime, Rumunija danas ima najkvalitetniji i najbrži internet u Evropi, dok na svetskom nivou zauzima visoko šesto mesto, sa prosečnih 57,7 megabita po sekundi, prema rang listi State of Internet iz 2015. godine, koju je sprovela tehnološka kompanija „Akamai“, prenosi Quartz. 

Devedesetih godina prošlog veka,  vodeća rumunska telekomunikaciona kompanija „Romtelekom“bila je jako spora u uvođenju brzog interneta, ali je država ukinula monopol na infrastrukturu, pasu lokalni preduzetnici razvili više optičkih mreža sa brzim internetom. Zahvaljujući tome, kao i pametnom, planiranom i kontinuiranom ulaganju u razvoj interneta i IT infrastrukture, Rumunija je napravila ogroman bum na svetkoj tehnološkoj mapi, a "broadband" veza u Bukureštuje dostupna svuda.

Izutetno brz, kvalitetan i široko rasprostranjen internet u velikoj meri je uticao i na ekonomski razvoj Rumunije, te je privukla čak 125 multinacionalnih kompanija koje su započele proizvodnju u ovoj zemlji i ukupno uložile preko 35 milijardi evra. Konstantni rast IT sektora u poslednjih nekoliko godina doprineo je rastu bruto domaćeg proizvoda Rumunije, a u prvom tromesečju 2016. godine njegovo učešće u BDP-u iznosilo je 6,1 odsto. Do kraja godine se očekuje da će premašiti 10 odsto!

Rumunija ima ogroman potencijal da postane pravi evropski raj za sve nove tehnološke kompanje, jer pored navedenih informatičko-tehnoloških prednosti, izdvaja se i po niskoj ceni kvalitetne i stručne radne snage, niskim operativnim troškovima, kao i po  značajno nižim poreskim stopama u odnosu na ostale evropske konkurente. Prosečna plata u ovoj zemlji iznosi oko 470 evra, što je drastično niži iznos u odnosu na evropski prosek, dok je recimo cena iznajmljivanja poslovnog prostora niža za čak 84 odsto nego u Londonu. Zahvaljujući svemu ovome, jasno je zašto je Rumunja postala toliko atraktivna stranim kompanijama, te ne čudi podatak da danas u njoj posluju neke od najpoznatijih svetskih tehnoloških firmi, kao što su na primer Majkrosoft, IBM, Intel, Orakle, Adobe, itd.

Međutim, da bi ostvarila svoj cilj i postala najveći evropski tehnološki „hub“, Rumunija mora da reši glavni problem koji koči njen dalji razvoj, a to je dostupnost kapitala. Naime, banke u Rumuniji teško i nerado odobravaju kredite preduzetnicima,ili ih daju pod izuzetno nepovoljnim uslovima jer su u pitanju rizični plasmani, što velikoj meri otežava rast i razvoj mladih startap firmi. Prema European Digital City Indexu, odnosno Indeksu evropskih digitalnih gradova, u poslednjih deset godina u rumunske startapove investirano je 13,1 miliona evra. Radi komparacije, londonski startapovi su u istom periodu 8,3 milijarde evra uloga, prenosi biznis portal Quartz. 

Quartz ovakvu situaciju na rumunskom tržištu pripisuje nasleđu komunizma. Naime, dok je na Zapadu ljudima normalno da zarađeni novac bez problema ulažu i gledaju gde su najbolje investicije, u Rumuniji se novac i dalje čuva u slamaricama. Vođeno lošim iskustvima iz ne tako daleke prošlosti, stanovništvo i dalje ima veoma nisko poverenje u vodeće finansijske institucije, pa otud još manja zainteresovanost za ulaganje u startapove. Kao posledica svega toga jeste slab obrt novca, te se i poslovanje znatno sporije odvija nego na Zapadu. Pored toga, Rumunija je sa svojih 19,8 miliona stanovnika predstavlja relativno malo tržište sa niskom kupovnom moći stanovništva, te su zbog toga njihovi mladi i talentovani preduzetnici mahom orijentisani na inostranstvo, gde mogu da razvijaju svoje ideje i inovacije, ne bi li ih prodali znatno bogatijim kupcima.

Dakle, da bi Rumunija zaista postala evropska Silicijumska dolina, neophodno je brzo rešenje problema finansiranja startap kompanija, kako bi priliv kapitala koji bi bio usmeren u njihov razvoj bio neometan i postao uobičajena praksa. Ukoliko se njihovo finansiranje nastavi po dosadašnjem modelu, kroz grantove i donacije velikih kompanija, mlade firme ne mogu kontinuirano da rade na razvijanju svojih projekata, jer nemaju stalni izvor prihoda. Takođe, na putu do evropske tehnološke prestonice, neophodno je preduzeti važne korake u prevazilaženju krize kroz koju prolaze sve zemlje u tranziciji, a to je povratak poverenja stanovništva u institucije, što predstavlja jedan od ključnih zadataka vlasti ove zemlje u narednom periodu.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak