Kultura obojena tamnim tonovima

Politika 18.12.2016 23:44
Kultura obojena tamnim tonovima


Više od polovine građana mesečno za kulturne sadržaje izdvoji do 2.000 dinara, petina građana na kulturu troši od 2.000 do 5.000 dinara, a 22,6 odsto ne izdvaja novac.– Žene više posvećene kulturi



Kulturne potrebe i navike građana Srbije bile su tema prošlogodišnjeg istraživanja Bojane Subašić i Bogdane Opačić iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.

Istraživanja su počela krajem novembra – početkom decembra 2015. godine na uzorku od 1.565 ispitanika. Cilj je bio sagledavanje karakteristika u kulturnom ponašanju građana Srbije, sa idejom poređenja sa analizama iz 2010. godine. 

Rezultati do kojih su došle prestavile su prekjuče u prisustvu dr Ivane Spasić, profesorke na odseku za sociologiju Filozofskog fakultetu u Beogradu, i dr Dalibora Petrovića, docenta beogradskog Saobraćajnog fakulteta, na tribini u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka.

Istraživanja su pokazala sledeće: stanovnici Srbije najviše vole u slobodno vreme druženje, boravak u prirodi i laganu rekreaciju, izlaske, a potom gledanje televizije i filmova u bioskopu. Ustanove kulture u visokom procentu vole, ali ih retko posećuju. Radije prisustvuju kulturnim sadržajima, nego što u njima učestvuju.

Ovim povodom je Bogdana Opačić za „Politiku” rekla:

– Zaključak je da bi trebalo nastaviti sa negovanjem aktivne publike i povećati broj onih koju su pasivno zainteresovani za kulturu. Trebalo bi kontinuirano uticati na potrebe građana, raditi na promociji kulturnih događaja. Ustanove kulture treba više da se aktiviraju i strateški promišljaju i prave dugoročne planove i programe.

Istraživanje navodi na zaključak da se među onima koji slobodno vreme koriste na kulturne aktivnosti ističu mlade žene koje žive u gradu i visoko su obrazovane, dok je tipičan predstavnik onih koji u njima ne učestvuje – muškarac srednjih godina, srednjeg obrazovanja, iz urbanog područja (izuzetak su bioskopi čiju takozvanu ne-publiku u najvećem broju čine najstariji građani i pozorišne predstave na koje najređe idu mladi).

Žene dvostruko više čitaju knjige (32,9 odsto žena naspram 14,7 odsto muškaraca), i u značajno većem procentu ističu da posećuju ustanove kulture (8,1 odsto žena prema 4,6 odsto muškaraca). Muškarci su u slobodno vreme pak aktivniji u sportu i na internetu, češće posećuju sportske događaje, kladionice i kazina (gde žene gotovo da i ne zalaze), a prednjače i u rekreaciji.

Istraživanje je pokazalo da više od polovine građana mesečno za kulturne sadržaje izdvoji maksimalno do 2.000 dinara, petina građana za kulturu troši od 2.000 do 5.000 dinara, a 22,6 odsto ne izdvaja uopšte novac za „kulturnu potrošnju”.

Anketirani građani u najvećem procentu ističu da nemaju dovoljno vremena za čitanje knjiga (63,6 odsto), za posetu spomenicima kulture (53 odsto), bibliotekama (49,2 odsto). Za gledanje televizije, čitanje novina i slušanje muzike najčešće se opredeljuju najstariji ispitanici (preko 60 odsto), a najmanje najmlađi. Kod „internet aktivnosti” trend je suprotan.

Najviše se gledaju filmovi, bioskope godišnje poseti preko polovina anketiranih. Najveću aktivnu pozorišnu publiku ima Vojvodina, slede Beograđani, a pozorište najmanje vole u regionu zapadne Srbije i Šumadije.

Više od polovine takozvane aktivne pozorišne publike su visokoobrazovani (50,4 odsto), više od tri četvrtine stanovnici gradskih područja (78 odsto). Baletske i operske predstave u Srbiji u poslednjih godinu dana posetilo je svega 5,4 odsto građana. Iako anketirani u najvećem procentu vole da slušaju narodnu muziku, najposećeniji su koncerti pop i rok muzike.

Broj onih koji posećuju muzejske, odnosno galerijske sadržaje raste, jer ih je 2005. godine bilo 25,7 odsto, a 2015. godine 40 odsto. Ipak, ne može se reći da su oni redovna publika. Ispitanici najviše posećuju crkve i manastire, stara gradska jezgra, a najmanje arheološke lokalitete.

Ljubav prema bibliotekama u najvećem broju pokazuju Vojvođani, a najmanje Beograđani. Beograđani u većem broju vole da čitaju, ali ne i da idu u biblioteke.

Polovina ispitanika u svojoj kućnoj biblioteci ima do 50 knjiga, dok nešto više od četvrtine građana poseduje između 51 i 200 knjiga.

Kupci knjiga su najčešće visokoobrazovani ljudi iz gradskih sredina koji pre svega vole da čitaju u slobodno vreme, posećuju redovno biblioteke i imaju mesečne prihode domaćinstva veće od 60.000 dinara.

Gotovo 60 odsto anketiranih građana Srbije redovno čita novine, uključujući i internet portale dnevnih novina, dok nešto manje od četvrtine povremeno čita dnevne novine.

Prof. dr Ivana Spasić ovako za naš list vidi ovo istraživanje:

– Izgleda da su potrošači skoro svih oblika u kulturnoj distribuciji uglavnom žene. To me dovelo do pitanja kakvi su muškarci danas u Srbiji, da li je kultura nekako povezana sa ženskim polom? I da li bi neka veća kulturalizacija i kultivacija muškaraca doprinela boljim odnosima među polovima i manjem stepenu nasilja, o čemu se mnogo govori van konteksta kulturne potrošnje. Izgleda da te stvari ipak jesu povezane. Moji utisci o istraživanju su da ima dosta kulturne potrošnje, s obzirom na materijalni status ispitanika. Većinom su porodice s niskim prihodom, do 30.000 dinara mesečno. Društvo nam je siromašno, kultura nije uvek skupa, ali ako nemate zadovoljene egzistencijalne potrebe, teško je imati kulturne potrebe. Kulturna politika se ne vodi bez novca. Treba nam opšti boljitak, a on nije samo ekonomski nego i simbolički, emocionalni. Ako je atmosfera u društvu u tamnim tonovima generalno, onda je i kulturni život u skladu sa tim.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak