Đorđević: Niko više od mene nije verovao u uspeh

Žurnal 28.08.2016 15:02
Đorđević: Niko više od mene nije verovao u uspeh


U tri selektorske godine sva tri puta je Aleksandar Đorđević Srbiju odveo do borbe za medalje, srebru sa svetskog šampionata 2014. dodao je olimpijsko srebro iz Rija



Ima li svrhe praviti uvod za razgovor sa čovekom koji je za igračkih dana stekao nadimak Sale nacionale i koga ceo svet zna. Olimpijskom srebru iz Atlante 1996, kao igrač dodao je selektorsko 2016. u Riju, opet visokim plasmanom, kao pre dve godine na Svetskom šampionatu, iznenadivši sve osim sebe.

Da li je bilo nekoga ko je više od Vas verovao u uspeh reprezentacije u Riju? Teodosić je izjavio da ste i sve reprezentativce ubedili da mogu do medalje.

- Niko više od mene nije verovao u uspeh, ni u Riju, ni u Srbiji. Tokom priprema mnoge stvari su se kreirale, igrale igre, ali neću sada da pričam o tome, iako to treba reći. Neke stvari su očigledne, staviću ih na papir, dati javno... mada govorim to već dve godine... Reprezentacija, svi koji su bili u njoj, dokazala je da je prava ekipa. Gurao sam i druge naše sportiste, ubeđivao ih da mogu visoko. Valjda imam snagu, energiju, gledam pozitivno, takav sam karakter, kod mene nema predaje. To je moje oružje. Tri godine smo u vrhu, u borbi za medalje, gde odlučuju sitnice, milion stvari, psihologija, spremnost, trenutno raspoloženje... Selekcija je primarna, odabir ljudi koji su ne samo dobri igrači, već i dobri ljudi, kao i moji saradnici u stručnom štabu, Antonić, Nikolić, Minić, mnoge noći je probdeo u analizama, Mihajlović, koji je za kratko vreme dva puta morao da diže spremnost igrača, posle klupskih sezona i kvalifikacija... NJima i svima ostalima koji su živeli i radili sa nama dugujem neizmernu zahvalnost.

Zastao je Đorđević tek da udahne, jer reči su kuljale iz njega:

- Odigrali smo kvalifikacije na visokom nivou, igrači su došli umorni posle napornih sezona, ostvarili san da zaigramo na Olimpijskim igrama, ali i na njima smo želeli vrhunski rezultat. Pripremali smo se na Kopaoniku, umereno u skladu sa energetskom istrošenošću igrača, a uvek su u javnost iskakale nebitne teme. Te zašto je uzeo ovog, a ne onog igrača, ma muka mi je bilo... Morao sam da objašnjavam, a niko nije pitao kako mi je bilo da promenim knjigu tehničko-taktičkih referenci u 12 sati, da pronađem ulogu novim igračima. Šta bi bilo da je još neko zaigrao usko kao Hrvati, šta bi se desilo da nekom igraču nisam našao pravo mesto? Osećao sam breme odgovornosti, trudio se da igrače napunim motivacijom, svaki put govorio da u Rio idemo po medalju. Drugačije ne umem, tako razmišljam i radim, planiram. Sve to rezultiralo je ozbiljnim dostignućem na svetskom nivou, a sve reprezentacije došle su u najjačem sastavu, izuzev Španije kojoj je nedostajao Mark Gasol. Amerikanci su imali najjači sastav u poslednjih 12 godina, to su mi rekli selektor Kšiševski i njegov pomoćnik Tibodo.Stefan Marković je izrastao u jednog od ključnih ljudi. On je možda i najbolji odbrambeni igrač u istoriji naše košarke.

- Sigurno, čvrst karakter, uvek sa najvećim doprinosom. Obojio je našu ekipu. Od njega počinje i završava se naša borba. On ima lidersku crtu, fanatičan je u odbrani, posvećen radu. Teodosić i on su kapiteni, različiti su... Teo za Stefana kaže: „On je moj kapiten“. Toliko ga poštuje. Posle poraza u polufinalu Evropskog prvenstva prošle godine od Litvanije dok smo obojica plakali rekao sam mu uzećemo medalju na Olimpijskim igrama.

Najavio je povlačenje iz nacionalnog tima?

- Neću da mu verujem.Raduljica je glavom i bradom, stub reprezentacije.

- On je izuzetno stabilan. Oslonac ekipe, bez obzira na minute provedene u igri. Sa njim imam specijalan odnos od trenutka kada smo pružili ruku jedan drugom i pogledali se u oči. On je talentovan, pokretljiv, za tri godine u reprezentaciji nije propustio ni jedan trening. Primer odnosa prema obavezama. Može još da napreduje.

Jokić prošle godine nije bio na pripremama, ove je debitovao, imao izvanredan učinak.

- Prošle godine je otišao u Denver, jer oni nisu bili zadovoljni kako izgleda. Zato nije bio u državnom timu, mada bi mu značilo. Smršao je  14 kilograma. Inteligencijom, ponašanjem, talentom sve nas je opčinio. Odigrao je izvanredno, mada mu nismo postavljali prevelike zahteve, to ne praktikujemo sa mladim igračima. On se igra košarke, od Divca nismo imali centra takvog stila. Imao je probleme na početku, bio je odsutan, mnogi su bili obezglavljeni, jer ih je olimpijsko selo impresioniralo. Mora još da uči, radi na telu jer ima prostora da napreduje.

Bogdanović je posle finala izjavio da treba još da trenira kako bi ravnopravnije mogao da se nosi sa Amerikancima.

- Voli da trenira, nedostajalo mu je to u Riju. Imali smo jedan trening u sali i gde se igra i drugi od 45 minuta u drugoj sali, a Bogdanović iz vežbanja dolazi do preciznosti. Probao je da se nadigrava sa NBA igračima, shvatio je to kao lični izazov. Razvija se, traži sigurnost, manje iz odbrane, treba da bude konstantniji.

Kalinić je kao rođeni pobednik protiv Amerikanaca sagoreo u silnoj želji.

- Ne može da se kroz tu utakmicu gleda. Amerikanci su ušli u meč „na nož”, na Svetskom prvenstvu pre dve godine su govorili da im je to najbolja ekipa, a ova im je bolja. Iz tog susreta samo možemo da izvučemo pouke. Kalinić je izuzetnom rolom dao veliki doprinos u kvalifikacijama, agilan, pokretljiv, borac, ne štedi se, ali mora da bude konstantniji u napadu, da traži jednostavnija rešenja. Zadovoljan sam kako je igrao, ali može i bolje.

Mačvan je značajno obeležio povratak u državni tim, iako se dugo oporavljao od povrede?

- Sam se opteretio da pruži još više, iako sam mu govorio da ispred sebe ne postavlja visoke zahteve, jer to od njega niko i ne traži. Pametan, ozbiljan, pobednički karakter, brzo je ušao u naše sisteme. Da je mogao da igra kvalifikacije bio bi još bolji. Bilo je i teških trenutaka na Kopaoniku jer je njegov oporavak sporo išao, nisam mu dao da odustane, navodio mu mnoge primere, Krstićev, sopstveni. Nekada igrač treba samo za jednu utakmicu. Rastao je svakim novim danom.Da li je Jović bolje odigrao Svetsko prvenstvo, ili utisak vara s obzirom da je onda bio otkrovenje?

- Vara jer je onda za mnoge bio nepoznanica, a prijatno iznenađenje. Mora da radi na šutu, brzini ulaska u šut, da prati sisteme, bude spremniji, brže donosi odluke. Mnogo je u kontaktu sa loptom. Međutim, njegov doprinos je bio veliki, saigrači su voleli da ga vide pored sebe na terenu...

Nedović?

- Imao je dobre i one druge minute. Mora da podigne stepen koncentracije na zahteve, da ne teži lepoti već svrsishodnosti i kontinuitetu. Nije sve u lepom stilu, to nije dovoljno. Bird, Stokton, Mors nisu bili lepršavi, a bili su šampioni, pojednostavljivali su igru. Praktično tek drugu godinu ima ozbiljan rad. Bio je u Valensiji, Unikahi, gde je tek u poslednjih mesec dana bio na vrhunskom nivou. Imao je ulogu igrača sa klupe, donosio je promenu ritma. Mora da traži drugačija rešenja u napadu i da popravi odbranu, jedan na jedan i timsku. Rotacije, shvatanje geometrije, preuzimanje...

Simonović i Štimac su i u Crvenoj zvezdi počinjali utakmicu na klupi, a standardni su članovi državnog tima.- Simonovićeva uloga je standardna, ima nemerljiv doprinos u kratkom vremenu. Uđe, napravi dve pametne stvari, dobar je na lopti, u rotacijama izuzetan. Obožava on nas i mi njega, savršeno usklađen sa ambijentom. Štimac, veliko srce, borac, velikodušan u odnosu na tim i saigrače, na jednoj utakmici imao je devet poena i devet skokova za pet minuta – nismo mogli da verujemo. Zna da sedi na klupi. NJih dvojica su pravi primeri reprezentativaca, možda im se nešto i ne sviđa, ali svoj posao obavljaju na najbolji način. Ekipi su potrebni takvi.Birčević je naknadno pozvan, ali zbog problema sa četvorkama bio je starter u kvalifikacijama, često i na utakmicama u grupi u Riju?

- On je uvek spreman, odlično trči, slabiji je u duelima. Na kvalifikacionom turniru je odigrao iznad očekivanja. Sa njim imamo brzinu, tranziciju, solidan je u šutu za tri poena. Igrač koji je svoju ulogu izneo kako treba. Momčina, odličan izbor kluba za još bolji razvoj u naredne dve godine.

Bjelica je mnogo nedostajao?

- Sigurno, ali on je stalno bio sa nama, porukama, čuo se sa igračima, zaslužio je da bude u timu u Riju, jer je to i želeo i - svima je mnogo nedostajao. Da ste samo videli sa kolikim žarom je radio kad se vratio u Beograd sa namerom da nam se pridruži. Pričao sam sa Tibodoom, trenerom Minesote o njemu, jer Bjelica nije samo četvorka, već je i plejmejker. On je strašno važan igrač, razmišlja za sve i u napadu i u odbrani.

Svetislav Pešić je izjavio da je srebro iz Rija ravno zlatu iz Indijanapolisa sa Svetskog šampionata.

- Hvala Pešiću na komplimentu. On je trener, sportista sa fantastičnim uspesima. Nije ni važno rangiranje...

O Australiji u polufinalu i odbrani za udžbenike nećemo.

- A to nam je bila najbolja utakmica...


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak