Стотине милиона евра штете због узурпатора земље

РТВ 26.08.2016 23:42
Стотине милиона евра штете због узурпатора земље


Штета од узурпације државног пољопривредног земљишта, на којем приватници имају усеве, а не плаћају закуп, мери се стотинама милиона евра, процена је Министарства пољопривреде и заштите животне средине.



Ресорни министар Бранислав Недимовић најављује да ће оштра борба против узурпатора бити приоритет владе, а стручњаци саветују да се у том циљу ојача надлежна инспекција, да контроле крену од крупних ка ситнијим узурпаторима, али и да се неизоставно среди стање у катастру непокретности.Неки указују и да би и општинари требало да "узму метлу у руке и среде стање у свом дворишту".

"Рупе у закону" узурпирале 370.000 хектара

Које су размере овог проблема за Танјуг објашњавају у Министарству пољопривреде, где кажу да је од доношења Закона о пољопривредном земљишту 2006. године до данас укупно било узурпирано више од 370.000 хектара. А и циљ тог Закона је био, наводе, ефикасна борба против узурпатора.

Највише је било оних који су користили "рупе" у претходном закону, а од доношења новог прописа који регулише ту област, од 2006. и 2007. године када број откривених узурпација, односно приватника који илегално обрађују државне њиве, значајно опада.

"Од 2015/16. агроекономске године до сада, регистровано је око 20.000 хектара узурпираног земљишта, пре свега у Војводини", речено је у Министарству, где додају да ће, уз иницијативу локалних самоуправа, бити утврђена коначна површина државног земљишта које је коришћено без правног основа.

Како кажу у Министарству, у Закону је уведен модел према којем су локалне самоуправе дужне да узурпаторима скину усев, а неке су то већ и учиниле - Ириг, Инђија, на пример.

Такође, Републичка пољопривредна инспекција има надлежност да против њих подноси кривичне пријаве и ставља газдинство у пасиван статус.

У буџет треба да се слије више од 25 милиона евра 

Саветник премијера Драган Гламочић истиче да су ове године скоро све општине донеле годишње програме те први пут сво земљиште у регистру може да крене у процес лицитације и издавања, за разлику од прошле године кад су то учиниле 32 општине.

Само једна општина, Кула, није донела програм и њој је обустављен трансфер средстава.

Он је указао да је прошле године за издавање било опредељено 330. 000 хектара земљишта, а да ће се ове године 460. 000 хектара наћи у неком облику закупа.

"На основу тог повећања, ове године очекујемо да се више од 25 милиона евра слије у буџет", рекао је Гламочић.

До сада су губици услед тога што није наплаћивано пољопривредно земљиште износили преко 200 милиона евра, истакао је.

Гламочић је подвукао и да би сваки председник општине требало да "узме метлу и направи ред у свом дворишту".

"Држава је направила прописе и зато су општине дужне да се обрачунају са узурпаторима", рекао је он.

Гламочић истиче да решавање проблема компликује и то што катастар непокретности није уређен, али наводи и да је на томе почело да се ради, као и да се примећују помаци.

"Сваке године ћемо, надам се, имати боље стање", рекао је он.

Поједине локалне самоуправе нису стручне

Агроекономски аналитичар Милан Простран сматра да неки делови Закона о пољопривредном земљишту нису најбоље уређени - систем закупа земље, контрола закупа, коришћења, управљања, очувања плодности- и такође указује да треба ојачати пољопривредну инспекцију, бројчано и кадровски.

Простран такође указује да локалне самоуправе у неким срединама нису стручне за посао који се од њих очекује да обаве.

Простран је подвукао да ако желимо да се заоштри питање закупа и повећају површине под закупом, онда се та област мора уредити у Закону, а такође се мора ићи од великих ка малим закупцима.

Овај проблем није, иначе, "изум" српских агро-приватника, већ и земље ЕУ "ратују" против ове појаве.

У Министарству пољопривреде кажу за Танјуг да су се све државе сусретале с тим проблемом док нису уредиле евиденцију у катастру непокретности, јер је то, поред малог броја инспектора, превасходан проблем.

"Из неуређеног катастра непокретности, у којем је разлика између стварног и правог стања на терену, произилази велики број узурпација", наводе у Министарству где кажу и да је требало више од 10 година у многим земљама ЕУ да среде катастар.

Санкције према узурпаторима

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић поручио је ове недеље да ће држава до краја године идентификовати узурпаторе пољопривредног земљишта у власништву државе и према њима предузети санкције, а са парцела, чији се идентитет узурпатора не зна, биће скинути усеви.

Недимовић је рекао да ће ове године 144 од 145 општина ући у потпуно легалне токове, истичући да су на време донети годишњи планови.

"Предузели смо санкције према локалним самоуправама које нису испуниле своју обавезу, а једној је обустављен трансфер средстава. Годишњи програм мора да се спроводи", одлучан је Недимовић.

Он је нагласио да је неопходно да се уведе ред у овој области, јер се ради о великим финансијским средствима за буџет републике, покрајине и локалне самоуправе, указујући да је ранијих година било озбиљних проблема и да имовина Србије мора да се заштити.

Покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Вук Радојевић изјавио је недавно да постоји озбиљна решеност државе да се евидентира сво државно пољопривредно земљиште у циљу спречавања узурпације.

Према подацима Министарства, од доношења Закона о пољопривредном земљишту, држава од процесуираних узурпатора потражује око 33 милиона евра а наплаћено је око 27 милиона. У овој агроекономској години наплаћено је 3,7 милиона евра.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak