Miroslav Nikolić: Imao sam zadatak da opustim igrače

Žurnal 26.08.2016 12:56
Miroslav Nikolić: Imao sam zadatak da opustim igrače


Svetla pozornice su uvek usmerena na protagoniste, igrače i selektore, a one koji praktično njih opslužuju, čija uloga nije pod lupom, javnost često zaboravi



Stručni štab selektora Aleksandra Đorđevića bio je brojan, od trenera Miroslav Nikolić, Jovica Antonić, Milan Minić, skauti Goran Topić i Dragan Popov, kondicioni trener Mladen Mihajlović, do puta u Argentinu bio je tu i Goran Bjedov...

Pa tim menadžer Nebojša Ilić, doktori Dragan Radovanović i Milan Mirković, fizioterapeuti Dušan Sajić, Velibor Kosanović i Marko Sokić, ekonom Jovica Aničić...

Čovek sa najviše životnog i olimpijskog iskustva među njima je Miroslav Nikolić, za prijatelje Muta, za koga šef Đorđević kaže da je nenadmašni šarmer, u Riju je imao višestruku ulogu.

Osim što sam trener imao sam i zadatak da opustim igrače, jer dobra atmosfera je osnov za vrhunski rezultat. Ne mogu igrači stalno da budu pod tenzijom, moraju malo i da se opuste. U prizemlju našeg solitera u Selu smo se družili sa svim srpskim sportistima, pratili rezultate, bodrili jedni druge. Šalili se...Razbijali tremu jedni drugima, dizali raspoloženje.

Nikolić je jedini koji je u istoj ulozi već bio na jednim olimpijskim igrama, 1996. u Atlanti, kada je asistirao Želimiru Obradoviću. Tada je kao i sada osvojena srebrna medalja, a protivnik je bio isti SAD.

Sadašnji selektor Đorđević tada je kao plejmejker predvodio Jugoslaviju, pa Nikolića pitamo kad je Sale nacionale imao veći doprinos?

To su dva posla, ali kao trener Đorđević ima veći doprinos. Ma ko je očekivao srebro u Riju? Sale je već veliki trener, nema tu šta da se priča. Srbija je druga na svetu, četvrta u Evropi, druga na Olimpijskim igrama. Može li neko bolje – ne može. Može li neka reprezentacija da pobedi ovakve Amerikance – ne može. Dakle, ostvarili smo maksimum.

Nikolić tu ne zaključuje misao:

Za pet dana smo odigrali tri teške utakmice, sa Hrvatskom, pa Australijom i u finalu sa SAD. Bili smo umorni i nismo mogli da reagujemo na njihove zamenike. Da je bio Bjelica, da je došao Marjanović sigurno bismo pružili jači otpor i izgubili manjom razlikom. Lakše bismo i došli do finala, sa manjom potrošnjom energije... A protiv Kengura smo odigrali najbolju odbranu na Olimpijskim igrama – nisu nam dali koš pola sata.

Zatim Muta poentira:

Sale je pobio nepisano pravilo da veliki igrači ne mogu da budu i veliki treneri. On može.

Priču završava na neobičan način:

Vratio sam se u realnost. Juče sam već vodio Dinamik na prijateljskoj utakmici. Spremamo se za debi u KLS, sa mladim igračima, igraćemo agresivno, na granici faula, tako igra i Srbija, tome teži i Evropa po uzoru na NBA.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak