Dijaspora nas hrani, a mi je malo cenimo

Novosti 18.07.2016 12:22
Dijaspora nas hrani, a mi je malo cenimo


Srpska dijaspora je sedma na listi od 190 ovakvih organizacija, čiji "članovi" šalju novac u svoju otadžbinu. Naši sunarodnici godišnje svakom stanovniku Srbije "daju" po 736 dolara.



Sa Jelenom Kiš o neizvesnoj sudbini matice iseljenika Srbije, Srbima iz rasejanja i odnosu države prema njoj,

SRPSKA dijaspora je sedma na listi od 190 ovakvih organizacija, čiji "članovi" šalju novac u svoju otadžbinu. Naši sunarodnici godišnje svakom stanovniku Srbije "daju" po 736 dolara. Uvek su među prvima, kad Srbiji zatreba pomoć. Dijaspora, međutim, ovde nije dovoljno uvažena. Ranije je postojalo ministarstvo za dijasporu, pa je onda ukinuta i kancelarija, sad je svedeno na Upravu za dijasporu pri ministarstvu spoljnih poslova. To pokazuje koliko je dijaspora bitna za maticu. Poražavajuće je. Mislim da je vrlo važno da mandatar Aleksandar Vučić u novoj vladi nađe mesta za dijasporu.

Ovo, za "Novosti", govori Jelena Kiš, predsednica Matice iseljenika Srbije. Najmlađa predsednica najstarije ustanove koja se bavi iseljeništvom, istovremeno je i jedina zvanična lepotica u našoj državnoj administraciji. Na prvom izboru za "Mrs Srbije" izabrana je za najlepšu udatu ženu i jedna je od deset najlepših mama na svetu. Bez obzira na laskave titule lepotice, ona se muški bori za instituciju na čijem je čelu.

- Matica je dugo bila na budžetu kao ustanova od posebnog nacionalnog značaja - kaže Jelena Kiš. - To se, međutim, promenilo i ostala je bez stalnih sigurnih sredstava. Sve se svelo na projekte, što je nedopustivo kada su u pitanju stvari koje se tiču našeg nacionalnog bića. Jer, Matica je prva tačka u koju naši ljudi svrate kad dođu u Srbiju. Mi smo svojevrsni servis srpske dijaspore.

* Bez stalnih prihoda kako uopšte funkcionišete?

- Srećom, ima još ljudi, dobrotvora koji pomažu Matici novčano kako kontinuirano, tako i zavisno od događaja koje organizujemo. Trudimo se da budemo dobri domaćini, ali bez državnog okvira, institucionalnog, sve ostaje na dobroj volji pojedinca. Prepušteni smo sami sebi.

* Jeste li nešto pokušali da uradite da se to stanje promeni?

- Jesmo. Mnogo puta smo insitirali da se Matica ponovo finansira iz republičkog budžeta, ali je ta kasa za nas i dalje zaključana. To su minimalna sredstva, koja bi bila izuzetno korisna za Srbiju. Država mora da stane iza svoje dijaspore. Poražavajuće je da naši ljudi, koji žele ovde da ulažu, posluju kao strane firme. Smatraju da će ih Srbija pre zaštititi ako posluju kao stranci.

* Kakva je saradnja Matice iseljenika sa dijasporom poslednjih godina?

- Kao i dosad, Matica neguje dobre veze sa našim iseljeništvom. Matica je bila i ostala otvorena kuća za sve naše ljude sa željom da je oni isto dožive. Ali, možemo da organizujemo hiljadu humanitarnih akcija, bez institucionalnog okvira i planirane strategije razvoja nacionalnog interesa, koji usklađujemo zajedno, mi ovde i naši tamo, prosto je nemoguća ozbiljna saradnja. Kako će dijaspora ovde da deluje, ako nema instrumente, nema predstavike u Skupštini. Naša dijaspora nije važna samo zbog ekonomskog napretka, već i zbog lobiranja i prezentovanja interesa Srbije u svetu. Jedino tako možemo da povratimo izgubljeni ugled. Ne možemo doveka da se hvalimo da smo potomci Tesle i Pupina i da imamo Novaka Đokovića.

* Ne čini li vam se da dijaspora stalno drži ispruženu ruku, a nema nikog sa druge strane da im uzvrati?

- Oni imaju sve - dobru volju da nesebično pomažu i kapital. Potrebno je samo da budu priznati da su deo ovog nacionalnog bića.

* Šta je ono što biste izdvojili iz agende Matice?

- Naša osnovna misija je negovanje jezika, kulture i tradicije i svega onog što je značajno za naše iseljeništvo. Sa druge strane, trudimo se da se u matici čuje za naše ljude iz sveta, pokrenu značajne akcije koje nisu samo humanitarnog karaktera već razna druga pitanja od investiranja, problema sa dokumentacijom, nostrifikacije diploma, promocije knjiga, izložbe, razni skupovi. Matica je most izmeću Srbije i naših u svetu.

* Pet godina ste živeli u Australiji, zašto ste se vratili u Srbiju?

- Tek kad odeš shvatiš da ti je ono što nije bilo ništa, sada sve. U Australiju sam otputovala sa diplomom pravnog fakulteta, koja tamo nije priznata. Odlučila sam da upišem postdiplomske studije, a završila sam i australijsko imigraciono pravo. Zvuči čudno, ali kada smo suprug i ja dobili australijsko državljanstvo odlučili smo da se vratimo. Želeli smo da naša deca odrastu u Srbiji. Nijednog trenutka ne žalim što smo se vratili.

* Članica ste Kluba poslovnih žena, kakav je, po vašem mišljenju, status uspešne žene danas u Srbiji?

- Nekad kažem mužu da ću da skratim kosu i ofarbam se u sedu, jer je ovo definitivno muško društvo. Na svim važnim mestima su muškarci. Ipak, žene se polako probijaju. Da bi neko društvo bilo zdravo, žena treba da bude srećna. Žene u Srbiji kao i u svetu su preuzele mnoge uloge koje su ranije imali muškarci. Obrazovanje su postavile kao jedan od prioriteta, napredovanje u karijeri, plate koje prate muške. međutim to se sve odražava i na ono najbitnije - porodicu. Uvek savetujem drugarice da se prvo ostvare kao majke a karijera i poslovi čekaće nas i do 70 godina.

TREND POVRATKA

- Iskreno želim da se nove generacije mladih iseljenika okupe i daju doprinos svojoj zemlji. Zanimljivo je da postoji veliki trend povratka mladih u Srbiju. Država bi trebalo da stimuliše kako mlade, tako i stare da se vrate. Svi vole da starost provedu u zavičaju.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak