Konzulat u Štutgartu - Srpski mini-kulturni centar

Novosti 18.05.2016 19:22
Konzulat u Štutgartu - Srpski mini-kulturni centar


Kako uopšte prenositi 'kulturno nasleđe' novim generacijama Srba i Nemaca, kada u zemlji u kojoj živi najviše migranata Srba i nemačkih državljanja srpskog porekla, ne postiji kulturni centar Republike Srbije?



Ne tako davno, poznati nemački slavista prof. dr Volfgang Gladrov koji je tokom 1977.g. u Beogradu usavršavao srpski jezik i upoznao deo srpske kulturne baštine je rekao, da je šteta da jedan stari evropski narod velikih kulturnih dostignuća u prošlosti i danas, nema mogućnost da svoju kulturu adekvatno prikaže Nemcima. – Posebno je velika šteta što to kulturno nasleđe svog naroda koje su doneli brojni doseljenici iz Srbije, oni nedovoljno prenose na drugu pa ni na već treću generaciju u Nemačkoj rođenih Srba -kazao je ovaj porofesor sa berlinskog Humbolt univerziteta.

Dozvoljeno je pitanje, kako uopšte prenositi „kulturno nasleđe“ novim generacijama Srba i Nemaca, kada u zemlji u kojoj živi najviše migranata Srba i nemačkih državljanja srpskog porekla, ne postiji kulturni centar Republike Srbije? U mnogim delovima Nemačke nema čak ni Srpskih dopunskih škola koje bi mogle da deci prenesu bar osnove srpske kulture i pismenosti. Poznato je da jedini zvanični srpski Kulturni centar postoji u Parizu – i to je u Evropi sve!

Doseljenici tzv. prve generacije su uglavnom bili nedovoljno obrazovani da bi mogli svoja često oskudna poznavanja kulture svog naroda da uspešno prenose Nemcima i svojim naslednicima. U novije vreme neki klubovi, dajući sebi veoma zvučna ali neodgovarajuća imena kao „Srpski kulturni centri“, pokušavaju da se angažuju, podosta amaterski i neuko, na polju širenja srpske kulture. Nažalost, rekao nam je u jednom razgovoru čuveni evropski automobilski stručnjak rodom iz Užica prof. dr dr Dušan Gruden, jedini vid predstavljanja srpske kulture su nastupi folklornih grupa–i ćevapčići. Mada su i ćevapčići najverovatnije presijsko-turskog porekla, pa i nisu deo samo srpske kulinarske kulture!

Primere retkog amaterskog ali uspešnog rada na predstavljanju bar dela srspke kulturne baštine Nemcima i našim ljudima, viđamo kod svega nekoliko organizacija. Među najuspešnije treba pomenuti Društvo inženjera i tehničara „Nikola Tesla“ iz Štutgarta, prvo te vrste osnovano van matice. Ono je na šest velikih godišnjih akademija prikazalo dobre dokumentarne filmove sopstvene produkcije na nemačkom jeziku o Tesli, Pupinu, Milankoviću, Ruđeru Boškoviću, Pavlu Saviću i nedavn o Milevi Marić-Ajnštajn.

Srpska akademska mreža „Nikola Tesla“ takođe iz Štutgarta, redovno organizuje prikazivanje srpskih filmova titlovanih na nemački jezik, organizuje kniževne večeri itd. Udruženje pisaca „Sedmica“ iz Frankfurta je takođe veoma aktivno ono čak učestvuje na najvećem evropskom Sajmu knjiga u Frankfurtu itd.

U Nemačkoj postoji i nekoliko veoma angažovanih pojedinaca kao npr. Dragica Šreder iz Hildena, Desa Burazor iz Štutgarta idr. Oni ne štede ni vreme a često ni svoj novac kako bi iz otadžbine doveli poznate pisce, slikare, umetnike... Najveći problem su adekvatne prostorije za takve priredbe.

Ipak i tu je nađeno rešenje - Generalni konzulat Republike Srbije u Štutgartu, kao i neki drugi konzulati, rado ustupa svoju, doduše neveliku salu za održavanje književnih večeri, promocije slikarskih radova itd. Nedavno je gost u Štutgartu bio poznati književnik i aforističar iz Republike Srpske, nosilac brojnih nagrada za svoj književni rad Živko Vujić.

Uz promociju knjiga, akademski slikar Branko Rusmir koji živi i radi u Kotor Varoši, je zajedno sa svojom ćerkom Snežanom -ona je studirala u Italiji i radi u Milanu kao slikar i restrator, izložio njihove prelepe slike. Branko Rustimir je imao više samostalnih izložbi u Torinu, Veneciji, Sloveniji kao i zajedničke izložbe u Rimu, Milanu itd. Lepom intepretacijom nekoliko najpoznatijih starogradskih pesama, prisutne je oduševio lokalni umetnik Danilo Maletin.

Kroz program su vodili Filip Perišić, potpresednik udruženja „Prosvjeta“ iz Republike Srpske i organizatorka skupa Desa Burazor. Generalni konzul Božidar Vučurović je pozdravljajući goste i publiku rekao da je sala Generalnog konzulta, naravno besplatno, kao i desetine puta do sada otvorena svim poetama, piscima, slikarma i drugim umetnicima, uvek kada im je to za njihove promocije potrebno. Pomenimo, da je brojna publika bila veoma zadovoljna ovom kombinacijom predstavljanja lepe pisane reči, interesantnih slikarskih radova oca i čerke Rusmir i intepratacijama starogradskih pesama.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak