Slatki pokloni stižu na već dobro poznatu adresu - beogradski Institut
za majku i dete dr Vukan Čupić, Odeljenje hematoonkologije, gde dane u
postelji provodi dvadesetak mališana obolelih od najtežih malignih
oboljenja.
- Kad god nam se približavaju veliki praznici koji su radost i velikim i
malim, uvek se setim bolesne dece u otadžbini. Znam da tada malo ko
može da im ulepša te dane, pa pozovem zemljake na saradnju. U stvari, to
je već tradicionalna akcija kojom ne želimo samo da pošaljemo slatkiše
mališanima obolelim od raka i leukemije, već da ih podsetimo da nismo
zaboravili, niti ćemo ikada zaboraviti na decu Srbije. Nije tajna da sve
više dece u Srbiji tu strašnu bolest nosi kao beleg NATO bombardovanja,
te strašne 1999. Samim tim, predstavlja razlog više da ih se setimo i
da bar jedan dan skrenemo misli sa bolnih terapija i svega stresnog kroz
šta prolaze tokom lečenja. Njihov osmeh za sve nas koji smo učestvovali
u ovoj akciji nema cenu. Pored terapije, pozitivne misli, vedar duh
dodatno pomažu izlečenju, a to pored majki koje su danonoćno uz svoju
voljenu decu, zna i dr Đokić, koji nikome ne dozvoljava da se preda i
uvek pruža reči ohrabrenja - ističe humanista Ilija Miki Vujović, za
koga mnogi kažu da mu je "srce veće od okeana".
Prikupivši brojne darove zajedno sa zemljacima, došao je u otadžbinu
kako bi ih podelio na licu mesta. Da bi sve proteklo u najboljem redu, u
pomoć mu je pritekla pedijatrijska sestra Bojana Radović, a reporteri
"Vesti" bilu su tu, kao i toliko godina ranije, da zabeleže ovaj dan, na
mestu gde se ovih dana leči više od 20 mališana iz Srbije, Crne Gore,
BiH, Makedonije, pa i Albanije. Hvala u ime najmlađe tromesečne Marije, i
njene majke Vedrane - do 16-godišnjeg Petra Lacmanovića iz Nove
Varoši...
O ozdravljenju ove dece, dugi niz godina brine dr Dragomir Đokić, šef
Odeljenja hematoonkologije. Čovek, za koga majke i očevi imaju samo
hvale, a da je to zavredio, najbolji pokazatelj su mališani koji mu uvek
trče u zagrljaj. I dok su se delili slatki paketići i po sobama, jer su
pojedini primali terapiju, hodnikom su se orile dečje reči: "Hvala
doktore, hvala čika Miki, hvala našim vršnjacima iz Pariza!" Pala je i
poneka suza, ali radosnica. "Na našem Odeljenju leče se deca obolela od
malignih bolesti, koje su među najtežima u pedijatriji. Oni ovde primaju
hemioterapiju koja izaziva mučninu, povraćanje, prolive, opadanje
kose... Da ne govorim o bolnim punkcijama i vađenju kostne srži...
Siguran sam da bi mnogi stariji poklekli pred takvim izazovima i baš
zato su to najhrabrija deca na svetu. Ne možete a da ih ne zavolite i da
date sve od sebe da ozdrave, a sreća i dobro raspoloženje u tome mnogo
pomažu. Zato hvala svim tim divnim ljudima koji se svake godine sete ove
izuzetne dece, koja su eto, igrom sudbine spoznala i gorču stranu
života", poručio je dr Dragomir Đokić.
Lekcija iz humanosti
Prikupljanju slatkiša za bolesnu decu odazvali su se učenici i
njihovi roditelji iz Pariza i okoline. Mesta u kojima je skupljena pomoć
i odakle su kao i uvek krenule šarene čestitke ka vršnjacima iz Srbije
su: Pariz 4, Pariz 10, Pariz 16, Pariz 20, Bondi, Pjerfit, San Mor de
Fose, Roni su Bua, Le Plesi Robinson, Isi le Mulino, Obervilije, Epon,
Montroj, Levalua Pere, Ivri sur Sen. Akciju su koordinisali nastavnici
dopunske nastave na srpskom jeziku Blaženka Trivunčić, Ljiljana Simić i
Nenad Milosavljević. Hvala im!
