Posadili drvo ljubavi

Vesti 02.05.2016 22:45
Posadili drvo ljubavi


Ima jedna izreka koja glasi: 'U raju postoji kuća zvana kuća radosti. U nju neće moći ući niko drugi osim onih koji su znali decu obradovati.' Najprigodnija je kada je reč o dokazanom humanisti Iliji Mikiju Vujoviću iz Pariza, koji zajedno sa brojnim prijateljima i njihovom decom, tradicionalno, već 16. godinu zaredom donosi radost bolesnoj deci u otadžbini za božićne i vaskršnje praznike.



Slatki pokloni stižu na već dobro poznatu adresu - beogradski Institut za majku i dete dr Vukan Čupić, Odeljenje hematoonkologije, gde dane u postelji provodi dvadesetak mališana obolelih od najtežih malignih oboljenja.   

- Kad god nam se približavaju veliki praznici koji su radost i velikim i malim, uvek se setim bolesne dece u otadžbini. Znam da tada malo ko može da im ulepša te dane, pa pozovem zemljake na saradnju. U stvari, to je već tradicionalna akcija kojom ne želimo samo da pošaljemo slatkiše mališanima obolelim od raka i leukemije, već da ih podsetimo da nismo zaboravili, niti ćemo ikada zaboraviti na decu Srbije. Nije tajna da sve više dece u Srbiji tu strašnu bolest nosi kao beleg NATO bombardovanja, te strašne 1999. Samim tim, predstavlja razlog više da ih se setimo i da bar jedan dan skrenemo misli sa bolnih terapija i svega stresnog kroz šta prolaze tokom lečenja. Njihov osmeh za sve nas koji smo učestvovali u ovoj akciji nema cenu. Pored terapije, pozitivne misli, vedar duh dodatno pomažu izlečenju, a to pored majki koje su danonoćno uz svoju voljenu decu, zna i dr Đokić, koji nikome ne dozvoljava da se preda i uvek pruža reči ohrabrenja - ističe humanista Ilija Miki Vujović, za koga mnogi kažu da mu je "srce veće od okeana".   

Prikupivši brojne darove zajedno sa zemljacima, došao je u otadžbinu kako bi ih podelio na licu mesta. Da bi sve proteklo u najboljem redu, u pomoć mu je pritekla pedijatrijska sestra Bojana Radović, a reporteri "Vesti" bilu su tu, kao i toliko godina ranije, da zabeleže ovaj dan, na mestu gde se ovih dana leči više od 20 mališana iz Srbije, Crne Gore, BiH, Makedonije, pa i Albanije. Hvala u ime najmlađe tromesečne Marije, i njene majke Vedrane - do 16-godišnjeg Petra Lacmanovića iz Nove Varoši...   

O ozdravljenju ove dece, dugi niz godina brine dr Dragomir Đokić, šef Odeljenja hematoonkologije. Čovek, za koga majke i očevi imaju samo hvale, a da je to zavredio, najbolji pokazatelj su mališani koji mu uvek trče u zagrljaj. I dok su se delili slatki paketići i po sobama, jer su pojedini primali terapiju, hodnikom su se orile dečje reči: "Hvala doktore, hvala čika Miki, hvala našim vršnjacima iz Pariza!" Pala je i poneka suza, ali radosnica. "Na našem Odeljenju leče se deca obolela od malignih bolesti, koje su među najtežima u pedijatriji. Oni ovde primaju hemioterapiju koja izaziva mučninu, povraćanje, prolive, opadanje kose... Da ne govorim o bolnim punkcijama i vađenju kostne srži... Siguran sam da bi mnogi stariji poklekli pred takvim izazovima i baš zato su to najhrabrija deca na svetu. Ne možete a da ih ne zavolite i da date sve od sebe da ozdrave, a sreća i dobro raspoloženje u tome mnogo pomažu. Zato hvala svim tim divnim ljudima koji se svake godine sete ove izuzetne dece, koja su eto, igrom sudbine spoznala i gorču stranu života", poručio je dr Dragomir Đokić.   

Lekcija iz humanosti

Prikupljanju slatkiša za bolesnu decu odazvali su se učenici i njihovi roditelji iz Pariza i okoline. Mesta u kojima je skupljena pomoć i odakle su kao i uvek krenule šarene čestitke ka vršnjacima iz Srbije su: Pariz 4, Pariz 10, Pariz 16, Pariz 20, Bondi, Pjerfit, San Mor de Fose, Roni su Bua, Le Plesi Robinson, Isi le Mulino, Obervilije, Epon, Montroj, Levalua Pere, Ivri sur Sen. Akciju su koordinisali nastavnici dopunske nastave na srpskom jeziku Blaženka Trivunčić, Ljiljana Simić i Nenad Milosavljević. Hvala im!  


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak