Džeparac šalju, ali ne ulažu

Novosti 30.03.2016 20:22
Džeparac šalju, ali ne ulažu


Zašto naši iseljenici, iako redovno pomažu rođacima, izbegavaju da investiraju u maticu. Za 15 godina iz dijaspore stiglo 45 milijardi evra, što je uglavnom otišlo na potrošnju



DOZNAKE iz inostranstva godinama unazad su izdašnije od direktnih stranih investicija. Lane su gastarbajteri u maticu poslali dve milijare evra, dok su strani investitori uložili 1,8 milijardi evra. Tokom poslednjih 15 godinu dijaspora je svojima u Srbiju poslala, prema grubim procenama - 45 milijardi evra.

Iako ne štede na "džeparcu", naši iseljenici ne pokušavaju da u domovini pokrenu biznis. Problem je, kažu, što ne veruju u institucije, pribojavaju se korupcije, a dobro znaju da je u zavičaju - infrastruktura loša.

Radivoje Petrikić, koji živi i radi u Austriji i predsednik je Autrijsko-srpskog poslovnog foruma, objašnjava da predstavnici dijaspore koji su razmišljali o ulaganjima kao jedan od najvećih problema navode nedostatak poverenja u sistem i nosioce političkih funkcija u Srbiji.

- Često se navode složene i mukotrpne birokratske procedure i nepredvidljivost i netransparentnost rada opštinskih i poreskih organa. Jednim delom i korupcija. Tome dodajte i činjenicu da u opštinama odakle potiče najveći broj ljudi u dijaspori imate veoma lošu i dotrajalu infrastrukturu, pogotovu loše puteve - kaže Petrikić.

- Svi ovi problemi nisu od juče, a rezultat su dugogodišnjeg, može se reći, nemarnog odnosa prema dijaspori i nekorišćenja njenih potencijala. Utisak je da su rezultati vrlo skromni, gotovo zanemarljivi i da se u Srbiji trenutno gotovo niko sistematski i organizovano ne bavi pitanjima dijaspore.

Oni koji u Srbiji godinama prate dijasporu znaju da je niz problema što od imigracije ne stižu investicije. Aleksandar Čotrić, član Odbora za dijasporu Narodne skupštine, objašnjava da je jedan od razloga i česta promena zakona.

- Često se menjaju propisi o ulaganjima i porezima, kao i ljudi u nadležnim ministarstvima, agencijama i lokalnim samoupravama - objašnjava Čotrić. - Još nema pune sigurnosti za ulagače. Naši ljudi se plaše i zbog loših iskustava koje su imali u prethodnom periodu, na rimer Milan Panić ili Srba Ilić. Mnogi iz dijaspore i nemaju dovoljno novca i ambicija da investiraju. Rade kod poslodavaca, nemaju svoj biznis.

S druge strane, doznake pristižu uredno i bez velikih oscilacija. Računica pokazuje da svaki građanin Srbije jednu platu godišnje dobije od rođaka i prijatelja iz inostranstva. Tako kaže statistika, a život da mnogi ne dobiju ni dinara, ali je zato pojedinima "ček" iz dijaspore jedini izvor prihoda.

U Srbiju stižu i preko vozača, u kovertama, izbegavajući legalne kanale i velike provizije. Ekonomisti kažu da podižu ličnu potrošnju građana Srbije i da se najčešće troše na osnovne potrebe. U krizama iznosi rastu i oni su praktično "pojas za spasavanje".

- Doznake sada pretežno utiču na privredni rast kao izvor finansiranja domaće tražnje i zato postoji potencijal da se one u većoj meri iskoriste za investicije, za povećanje domaće ponude - smatra Mirajana Gligorić sa Ekonomskog fakulteta, koja je jedna od autorki istraživanja kako unaprediti potencijal doznaka.

- Veći uticaj na privredni rast bi imale kada bi postojala bolja informisanost primalaca za korišćenje finansijskih usluga. I kada bi troškovi slanja bili niži, više bi ih stizalo formalnim putem. U Srbiji ne postoji veliki izbor u šta bi se doznake mogle investirati, ali može se razmišljati o obveznicama dijaspore. 

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak