Povoljni zajmovi obesmislili zaduživanje na karticama

Politika 30.03.2016 08:00
Povoljni zajmovi obesmislili zaduživanje na karticama


Iako su kamate niske krediti se slabo uzimaju, a bankari očekuju da će najavljeni privredni rast omogućiti novo zaduživanje i privrede i građana



Kamate na zajmove konačno su jednocifrene, a stručnjaci kažu da su na najnižem nivou u novijoj istoriji. To više i ne čudi, jer Srbija nije izolovano ostrvo. Kamate su i u Evropi simbolične pa je tako referentna kamata Evropske centralne banke smanjena na nulu. Štaviše, banke za čuvanje novca kod iste banke, što znači u slučaju da novac ne plasiraju na drugoj strani, moraju same da joj plate kamatu od 0,4 odsto. Doskora je to bilo nezamislivo, jer banke, po pravilu, za depozite naplaćuju kamatu.

Zbog pada kamata postalo je isplativo da se „zatvore” i drugi dugovi. Krediti za refinansiranje raznih obaveza, u slučajevima kada neko ima više debitnih i kreditnih kartica, samim tim i dozvoljenih minusa, sada dobijaju dodatno na atraktivnosti. Jer, zaduženja po debitnim i kreditnim karticama, na godišnjem nivou, i dalje imaju dvocifrene kamate. Od 20 pa do 35 odsto.

Pad dinarskih kamatnih stopa kod nas počeo je još krajem 2013. godine, a zahvaljujući padu domaće referentne kamatne stope Narodne banke cena zajmova najviše je pala u 2015. godini. Dinarski krediti stanovništvu prošle godine, prema podacima centralne banke, u proseku pojevtinili su oko pet odsto, a za privredu nešto manje. Krajem prošle godine banke su firmama na dinarske kredite naplaćivale kamatu u proseku oko šest odsto. Za stanovništvo taj iznos je nešto veći i iznosi do deset odsto u proseku. U slučaju evroindeksiranih kredita kamate su za privredu u proseku iznosile 4,2, a za stanovništvo oko šest odsto.

Međutim, ove pozitivne vesti sapliću se o stvarnost. Uprkos niskim kamatama ni stanovništvo ni privreda ne zadužuju se dodatno. Broj kredita stagnira. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, ukupna zaduženost privrede i građana na kraju februara iznosila je 2.151 milijardu dinara. Poređenja radi, na kraju februara 2014. godine ukupno je bilo odobrenih kredita u vrednosti 2.122 milijarde dinara što znači da ih je za nešto više od godinu dana više za samo tridesetak milijardi dinara što je na nivou statističke greške. Nema sumnje da je i fiskalna konsolidacija, kojom su smanjene plate i penzije, uticala na to da krediti i nisu tako tražena roba.

Vojislav Lazarević, predsednik Izvršnog odbora Pireus banke, potvrđuje da kod tražnje za kreditima postoji problem, ali kaže da ima naznaka da će se to popraviti.Povoljni zajmovi obesmislili zaduživanje na karticama

– Kreditna aktivnost je u padu već šest, sedam godina, pogotovo kod privrede. Ipak očekujem da će se u ovoj godini krediti blago oporaviti. Najavljen je rast bruto domaćeg proizvoda od 1,8 odsto, a i cena novca i cena nepokretnosti u investicionom smislu sada je na dnu pa bi trebalo da počne da raste – kaže Lazarević.

U Inteza banci navode da su, u skladu sa trendom smanjenja referentne kamatne stope NBS po osnovu stabilne i niske stope inflacije, još od početka 2014. godine u više navrata snižavali kamatne stope na dinarske kredite, pa danas građanima mogu da ponude povoljne gotovinske kredite koji imaju fiksnu kamatnu stopu od 7,95 odsto na godišnjem nivou.

Zbog toga su klijenti sve više zainteresovani za kredite u dinarima, što potvrđuje i podatak da je na kraju 2015. godine ostvaren rast i broja i iznosa plasmana u domaćoj valuti, kao i uvećanje ukupne kreditne aktivnosti u odnosu na godinu ranije.

Petar Jovanović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke kaže da su kamate značajno niže u poređenju sa istim periodom protekle godine. Kod najzastupljenijeg modela gotovinskog kredita u ovoj banci, kamata je niža za pet odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Na značajan pad kamatnih stopa su, pored pada referentne stope, uticali i tržišni uslovi. Dodatno, u ovoj banci je na smanjenje uticalo i promovisanje onlajn bankarstva što podrazumeva dodatno sniženje kamatnih stopa ukoliko se zahtev za keš kredit podnese na ovaj način. U odnosu na isti period prošle godine značajno je povećana kreditna aktivnost.

U Sosijete ženeral banci kažu da im je u slučaju keš kredita za period otplate do godinu dana u odnosu na februar ove godine kamata niža za dva procentna poena i iznosi 6,95 odsto. Poređenja radi, u januaru 2015, nominalna kamatna stopa na isti kredit iznosila je 9,95 odsto. Kamatne stope za potrošačke kredite snižene su za dva procentna poena u odnosu na februar i sada je nominalna vrednost fiksne kamatne stope od 11,45 odsto. U januaru prošle godine, nominalna kamatna stopa na potrošački kredit iznosila je 16,95 odsto. U prethodnih 12 meseci odobreno je 17,9 odsto više dinarskih kredita u odnosu na isti period prošle godine. Poređenja radi, u istom vremenskom intervalu rast kredita indeksiranih u evrima koje je Sosijete ženeral banka odobrila iznosi 1,7 odsto.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak