Šta koči kragujevački "fijat"

RTS 18.03.2016 22:28
Šta koči kragujevački "fijat"


Od prvih najava o bescarinskom izvozu kragujevačkog "fijata 500L" Rusima prolazi četvrta godina, a umesto granica gaze se samo rokovi. Umesto očekivanog konkretnog dogovora, sa sastanka premijera i ruskog ambasadora – saopštenje da ima pomaka u pregovorima.



Predlog o pokretanju procesa unifikacije trgovinskog režima između zemalja Evroazijske ekonomske unije i Srbije, koji bi konačno trebalo da bude usvojen u maju ove godine, prihvaćen je juče. To će omogućiti delovanje radnih grupa Srbije i Unije o pitanju "fijata" i o drugim tačkama uzajamne trgovine. 

Evroazijsku ekonomsku uniju čine Rusija, Belorusija i Kazahstan. Prve dve su, kaže ministar trgovine Rasim Ljajić, već otvorile vrata "fijatu" iz Kragujevca, ali ne i Kazahstan.

"Kazahstan ima svoju automobilsku industriju, a rekli su da imaju problem sa izvozom svojih automobila u Rusiju – svega dva automobila su prošle godine izvezli", kaže Ljajić.

Dodaje da je stekao utisak da je to više problem unutar Unije Rusije, Belorusije i Kazahstana, a od 1. januara i Jermenije, nego što je odnos te unije prema Srbiji.

Kako će još jedno odlaganje dogovora o bescarinskom izvozu 10.000 vozila "fijat 500L" uticati na njihovo poslovanje u kragujevačkom "fijatu", ne žele da govore.

Radnici su se radovali jer, kažu, imaju sve manje posla – opada tražnja za automobilima, pa i "fijatov" izvoz za 30 odsto.

"Za kragujevačku fabriku jedino rešenje je novi model. Kad radimo punim kapacitetom u tri smene, proizvodimo 13.000 mesečno. Ali u ovom trenutku, kad je smanjena potražnja, nama mnogo znači iznalaženje novog tržišta", ističe predsednik Samostalnog sindikata FAS Zoran Marković.

Ekonomista Ivan Nikolić kaže da je izvoz automobila na prvom mestu po izvozu proizvoda, ali da to ne znači i da je bitan po neto izvozu jer ima veliku uvoznu komponentu, a to je za zapošljavanje dobra vest.

"Kada govorimo o ukupnom efektu, to je već nešto teže proceniti budući da je 'fijat' svih ovih godina primao velike subvencije koje iznose i pet milijardi dinara godišnje", dodaje Nikolić.

Po vrednosti izvoza, "fijat" je na prvom mestu na listi srpskih izvoznika, ali prema neto izvozu, kada se odbiju uvozne komponente, na petoj je poziciji – posle guma, IT, smrznutog voća i povrća i lidera – kukuruza.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak