Neophodna funkcionalna baza podataka o dijaspori

GlasSrbije 10.06.2015 11:37
Neophodna funkcionalna baza podataka o dijaspori


U rasejanju živi nekoliko miliona ljudi poreklom iz Srbije. Nema preciznijih podataka o tome koliko ih je tačno, a procene su razlikuju, nekad i u milionima



U tom kontekstu, nema sumnje da je Srbiji potrebna baza podataka o ljudima u rasejanju, koja bi umnogome doprinela komunikaciji i jačanju veza sa dijasporom.

Procenjuje se da u više od 100 zemalja sveta, van Srbije, živi oko pet miliona i sto hiljada Srba, koji su organizovani u oko 1.140 klubova i udruženja. To su podaci koje je na nedavnoj sednici skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, na kojoj je razgovarano o potrebi za formiranjem baze podataka o dijaspori, iznela Ljiljana Nikšić, načelnik Odeljenja za migracionu politiku, dijasporu i socijalne sporazume u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.

“Od naših diplomatsko – konzularnih predstavništava tražimo da, koliko god je to moguće, ažuriraju podatke. Pri tome je veoma važno informaciono-komunikaciono povezivanje. Ima, na primer, mnogo multimilionera u inostranstvu koji su osvetlali obraz Srbije u poslovnom i naučnom svetu, reč je o briljantnim umovima, pojedincima do kojih mi pokušavamo da dopremo. Baza podataka radi baze podataka sama po sebi nije svrsishodna. Ukoliko je funkcionalna, ona ima svoju svrhu”, kaže Ljiljana Nikšić.

Milan Stevanović, član Odbora za dijasporu, navodi podatak da u zemljama regiona živi oko1,9 miliona Srba, od toga 1,3 miliona u Republici Srpskoj, oko 200 hiljada u Hrvatskoj, koliko i u Crnoj Gori. Podaci o njima su, između ostalog i na biračkom spisku i na neki način je lako doći do njih, ali je veći problem kako doći do pripadnika naše dijaspore u drugim zemljama u svetu, kaže Stevanović.

“Nije ozbiljna procena ako kažete da nečega ima između dva i tri miliona. Imamo bazu podataka naših organizacija u inostranstvu koje su, po mom ličnom iskustvu, često posvađane, nepovezane i bave se ličnim interesima, a ne interesima Republike Srbije. Bazu podataka ima i Srpska pravoslavna crkva, čiji ciljevi nisu uvek konvergentni sa ciljevima Republike Srbije”, kaže Stevanović, ističući da je formiranje funkcionalne baze podataka, koja će pokazati gde žive ljudi u dijaspori i koliko ih ima, složen posao. Cilj nam je da, ukoliko zatreba, jednim pritiskom dugmeta ili na sličan način možemo da pošaljemo npr. 300.000 imejlova ili drugih informacija našim ljudima u inostranstvu, objašnjava Stevanović, podsetivši pri tom na prošlogodišnje poplave u Srbiji i potrebu da i ljudi u rasejanju pomognu ugroženima.

Jedan od nacionalnih ciljeva u okviru korpusa pitanja koja se tiču dijaspore i Srba u regionu, treba da bude da znamo koliko ih ima, kaže Janko Veselinović, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije. On napominje da podaci iz popisa stanovništva u domicilnim državama nisu uvek dobar izvor informacija.

“Dakle, to bi morala da radi država Srbija u saradnji sa našom diplomatskom mrežom i sa organizacijama u dijaspori”, kaže Veselinović. Prema njegovom mišljenju, posao formiranja baze podataka bi trebalo početi tako što bi se krenulo od zemalja u kojima je to najlakše uraditi, i koje bi poslužile kao primer. Govoreći o tome ko bi mogao da bude nosilac posla, Veselinović je posebno naveo Upravu za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije.  


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak