Aleksandar Čotrić: Zaboravljena dijaspora

Novosti 20.05.2015 19:39
Aleksandar Čotrić: Zaboravljena dijaspora


Srpska dijaspora, koja u Srbiju godišnje šalje oko četiri milijarde evra, nema adresu u Srbiji kojoj može da se obrati za pomoć i obaveštenja, niti ima kome da uputi svoje predloge i zahteve



Srbija ima sedam miliona stanovnika, a van zemlje živi oko četiri miliona Srba i državljana Srbije. Srbija je jedna od država s najvećim rasejanjem, koje se neprestano uvećava, jer se godišnje iz naše države iseli više od trideset hiljada ljudi.

Pre tri godine ukinuto je Ministarstvo za dijasporu. Formirana je tada Kancelarija za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pre 12 meseci ukinuta je i Kancelarija, te je formirana Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, u okviru Ministarstva spoljnih poslova.

Krajem aprila navršilo se godinu dana od izbora aktuelne Vlade, a u tom periodu izvršna vlast nije imenovala direktora pomenute Uprave, zbog čega ovaj organ nije radio punim kapacitetom. To je umnogome otežalo i usporilo proces zbližavanja matične države i dijaspore.

Srpska dijaspora, koja u Srbiju godišnje šalje oko četiri milijarde evra, nema adresu u Srbiji kojoj može da se obrati za pomoć i obaveštenja, niti ima kome da uputi svoje predloge i zahteve.

Skupština Srbije je usvojila Zakon o dijaspori i Srbima u regionu 2009, koji je ustanovio Savet za Srbe u regionu, kojem predsedava predsednik Republike. Zakonom je definisano da se Savet sastaje najmanje jednom u tri meseca. Međutim, ovo telo sastalo se samo dva puta za poslednje tri godine, a poslednji put za Vidovdan 2013.

Pre pet godina konstituisana je Skupština dijaspore i Srba u regionu, koja bi trebalo da bude krovna organizacija celokupnog rasejanja, ali se nije sastala poslednje dve godine, a neće ni ove.

Krajnji je čas da svi mi odgovorni promenimo odnos prema državljanima Srbije i sunarodnicima u inostranstvu, jer je njihovo razumevanje i strpljenje na isteku.

Koliko bi naša nauka i kultura bile siromašnije bez Srba koji su rođeni izvan Srbije, ili koji su najveći deo života proveli van ove zemlje, a među njima su Njegoš, Vuk Karadžić, Dositej Obradović, Josif Pančić, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Isidora Sekulić, Milutin Milanković, Mileva Marić, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski...

Pomažući svojoj dijaspori, Srbija, zapravo, pomaže sebi.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak