Strah od rumunske 'republike tužilaca'

Politika 19.05.2015 14:37
Strah od rumunske 'republike tužilaca'


Uprava za borbu protiv korupcije postala bog i batina u rumunskom društvu od koje se svi plaše



Nema zbora – Rumunija je ogrezla u korupciju. To ovde niko ne poriče, ali ni ne tvrdi da je to neka nova pojava u društvu. Međutim, u vreme tranzicije posle 1989. korupcija je dostigla takve razmere da je uplašila ne samo EU, koja je pre osam godina primila Rumuniju u svoje redove, nego i same Rumune. Tako je nastala potreba da se u okviru Generalnog tužilaštva 2002. stvori poseban organ za iskorenjivanje te rak-rane. On se najpre zvao PNA, a sada DNA (Nacionalna antikorupcionaška uprava).

U početku su rezultati rada DNA bili veoma skromni, da bi danas ta institucija postala strah i trepet celog društva. Poslednjih meseci ovde se skoro svakodnevno uhapsi po neki poslanik ili senator, bivši ili sadašnji ministar, predsednik županijskog veća, opštinar, policajac, sudija, vrh fudbalske mafije ili mafije specijalizovane za kvarne privatizacije, mafije onih koji izigravaju sukcesiona prava na nekada oduzetu zemlju, šume ili stanove. Reč je o stotinama hiljada, pa i milionima evra državnog novca.

DNA ima prava da (preventivno) hapsi. I to pravo nemilice koristi. Sve to izgleda lepo i krasno. U istraživanju javnog mnjenja DNA se našao na trećem mestu skale poverenja u državne institucije, odmah posle vatrogasaca i vojnika. Na toj skali parlament se nalazi na poslednjem mestu. Za „zasluge” je DNA, odnosno njena šefica Laura Kodruca Keveši dobila posebnu počasnu diplomu američke ambasade u Bukureštu. Stižu joj i pohvale iz Brisela.

Ipak, oko delovanja DNA nije sve čisto i jasno. Tu i počinje priča koja ovih dana uzbuđuje rumunsko društvo. Za vreme svoje desetogodišnje vladavine (2004–2014) bivši predsednik Trajan Basesku je bio pretvorio DNA (i čitav sudski sistem) u oružje za borbu protiv političkih suparnika. Hapšeni su i izvođeni pred sud uglavnom Baseskuovi politički oponenti.

Tada se u Baseskuovom taboru tvrdilo da je DNA (i celo pravosuđe) potpuno nezavisna institucija, van politike. Međutim, kada je prošlog decembra Basesku sišao sa vlasti i kada je pre tri meseca uhapšena Baseskuova miljenica Elena Udrea, bivša ministarka regionalnog razvoja i turizma, u suštini drugi čovek po uticaju u zemlji, te se počelo govoriti da postoji velika mogućnost da i sam Basesku bude pozvan na odgovornost za korupciju, DNA, po rečima bivšeg predsednika, odjednom, preko noći, nije više „nezavisan”. „Imamo posla sa gvantanamoizacijom Rumunije.”

Na pitanje kako je moguće da je DNA juče bio dobar, a danas kvaran, bivši predsednik je, ne trepnuvši, ustvrdio: „Oni koje sam ja nekada postavio na te dužnosti sada hoće da se dodvore novom gazdi i da sačuvaju položaje.” Politički komentatori zaključuju da je ovom tvrdnjom Basesku sam sebe optužio da je bio „gazda” pravosuđa, koje je radilo po njegovoj volji.

Ne obazirući se na Baseskuove „opomene”, DNA u poslednje vreme radi punom parom. Hapsi i šalje pred sud i sa leve i sa desne strane političkog spektra. Istina, nešto više je onih koji su nekada uživali Baseskuovu blagonaklonost. Šefica DNA gospođa Keveši je nedavno podnela bilans za 2014. godinu: 86 tužilaca je „rešavalo” 9.100 korupcionaških predmeta; pred sud je izvedeno 1.100 lica; u toku „rešavanja” je još 5.000 predmeta.

Pored 86 tužilaca u centrali DNA, koji ima svoje filijale u svih 40 županija, ovu instituciju opslužuje i oko 200 policijskih stručnjaka. Suprotno zakonu, DNA ima i sopstvene uređaje za prisluškivanje. Sada traži pojačanje – još 50 tužilaca i novo, veće sedište.

U rumunskim medijima se u poslednje vreme sve više koristi izraz „republika tužilaca”, čime se želi reći da u ovoj istočnoj balkanskoj zemlji u stvari vlada DNA, da on kroji politiku. Na lokalnom planu stanje je još očiglednije. DNA je dosada već uhapsio skoro polovinu svih predsednika županijskih veća, čime je obezglavljeno više mesnih stranačkih rukovodstava. Time se menja i odnos političkih snaga na terenu.

DNA se ne libi da iz svojih fioka izvadi dosijee stare i po deset i više godina. To se čini čim se pojavi „nužnost”. Naravno – politička. Hapšenja se vrše danju i noću, po ulicama ili kafanama. Ali obavezno u prisustvu TV kamera. Da svi vide i osete moć DNA.

Mediji ovde posebno insistiraju na činjenici da DNA radi uz direktnu i otvorenu podršku Rumunske obaveštajne službe.

Da bi se nekako obuzdao preveliki elan DNA, u parlamentu je pokrenuta procedura izmene jednog paragrafa krivičnog zakonika koji daje osnovu DNA da hapsi i stavlja lisice ako se tužiocima samo „učini” da postoje „razumne sumnje” za tako nešto. Sada se traži „postojanje evidentnih pokazatelja” krivice, to jest da se ispoštuje princip da je „istraga u stanju slobode – regula, a mere hapšenja – izuzetne”. DNA se odmah pobunio. Javila se i američka ambasada sa svojom rečenicom „To nije u redu”.

„Tužiću državu Evropskom sudu za ljudska prava”, izjavljuje bivša ministarka i Baseskuova miljenica Elena Udrea, koju je DNA strpao u zatvor zbog osnovane sumnje za krađu državnog novca. „Zatvor ubija sve u čoveku. To je prava tortura. Nemaš mogućnosti da se svakodnevno tuširaš. Bubašvabe na sve strane. Tamo (u zatvoru) u istoj maloj prostoriji i jedeš i vršiš nuždu bez nekih vrata.”

Dok je bila na vlasti – sudski sistem je bio dobar. Sada odjednom nije. Sigurno da nikada nije verovala da će tako nešto i nju da snađe...



Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak