Grčka kasa prazna

Akter 18.05.2015 21:00
Grčka kasa prazna


Grčka je u opasnosti da proglasi moratorijum na sva plaćanja što sada u popunosti zavisi od toga da li će joj poverioci odobriti isplatu poslednje tranše kreditne pomoći, ali i da bi to pomoglo otplatu dugova u junu, rokovi već ističu, te je sporazum s poveriocima hitno potreban.



'Potreban nam je sporazum odmah (...) da reši kritične probleme s likvidnošću", rekao je u ponedeljak portparol Vlade Gabriel Sakelaridis tokom brifinga.

Grčka već devet meseci čeka - mnogo pre dolaska stranke Siriza na vlast u januaru, na 7,2 milijarde evra koje su joj obećali međunarodni kreditori - Međunarodni monetarni fond (MMF), Evropska unija (EU) i Evropska centralna banka (ECB), u okviru paketa od ukupno 240 milijardi evra pomoći, dogovorenog 2010. godine.

Pregovori o isplati te poslednje tranše su u zastoju, delom i zato što Atina smatra socijalno neprihvatljivim reforme tržišta rada i penzije koje kreditori zahtevaju. Ali, ishod te konfrontacije izgleda da je blizu, jer Grčka više nema novca u državnoj kasi.

Premijer Aleksis Cipras je još 15. marta pismom upozorio nemačku kancelarku Angelu Merkel na hitnost obezbeđivanja tih sredstava, radi otplate dugova do leta.

Mart i april su prošli, kao da su kreditori smatrali da Atina blefira.

Zabrinutost je porasla prošlog vikenda, kada se saznalo za novo pismo premijera Ciprasa koji je početkom maja upozorio poverioce da Atina ne može da sakupi novac za ratu duga MMF-u od 750 miliona evra, koja dospeva 12. maja.

Ipak, veći deo te sume je nađen u grčkom fondu za vanredne prilike, i uplata je izvršena.

Juna dospeva rata otplate 1,5 milijarda evra takođe duga MMF-u, u četiri obroka, od 5. do 19. juna. Atina ukupno mora da poveriocima, a uglavnom ECB, od juna do avgusta vrati 11 milijardi evra.

U Atini, jedan stručnjak za taj problem priznaje da će od 12. juna biti "veoma teško", dok je aprila bilo lakše.

Od 12. do 30. juna, Vlada bi trebalo da isplati blagajničke zapise od 5,2 milijarde evra, da isplati penzije, plate u državnom sektoru i socijalna davanja (oko 2,2 milijarde evra).

Državni sektor bi pritom mogao biti žrtvovan radi isplate stranim poveriocima i da bi se dobilo malo vremena.

Niko ne zna šta će se desiti u slučaju kašnjenja u otplati duga, po čemu bi Grčka mogla biti prva zemlja evrozone. Neki upozoravaju da bi već i malo zakašnjenje plaćanja, moglo sasvi omesti postizanje sporazuma s poveriocima o poslednjoj traši kreditne pomoći.

Analitičari takođe rade na pretpostavci da Atina domaćim potražiocima izda samo priznanice o postojanju duga države prema njima, a da juna dug plati samo stranim poveriocima.

Pregovori napreduju, ali malim koracima: "Grci brže kažu ono što ne žele, nego šta predlažu", požalio se u poneđeljak evropski komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovisi.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker ima plan za izlaz, objavio je u ponedeljak popodne grčki list "To Vima" na svojoj internet stranici: Grčkoj bi se isplatila polovina od obećane 7,2 milijarde evra, što odgovara udelu EU i ECB, a po strani bi se ostavile mere koje izazivaju sporna socijalna pitanja, dok bi zauzvrat Skuština Grčke pre leta odobrila paketa novih poreskih mera.

Portparol Evropske komisije je rekao: da "ne zna" za takav plan, i da Komisija još radi pod pretpostavkom postizanja "potpunog sporazuma" s Grčkom, uključujući i MMF.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak