Brisanju dugova nada se 500.000 siromašnih

Novosti 18.03.2015 07:36
Brisanju dugova nada se 500.000 siromašnih


Može li država da priskoči u pomoć građanima koji su u nevolji i oprosti im neplaćene račune i rate. U Srbiji se ne planira scenario kao u susednim zemljama



RAČUNI više od 213.000 građana su blokirani, a bar 100.000 domaćinstava godinama gomila neplaćene račune za struju. Još toliko ih je dužno za komunalije. U začarani krug dugovanja najdublje su zagazili najsiromašniji. Mnogi od njih su se ponadali da bi država mogla, kao komšijama iz regiona, da im oprosti dugove, ali u Vladi Srbije kažu da ne planiraju takav scenario.

A, država je, na primer, svim Hrvatima koji zarađuju manje od 122 evra mesečno oprostila dug manji od 4.500 evra. Uslov je bio da nemaju ušteđevinu i da nisu vlasnici nekretnina. Na spisku je oko 60.000 najsiromašnijih, kojima su izbrisali dugove prema teleoperaterima, bankama, javnim preduzećima i poreskoj upravi. U Makedoniji su poštedeli sve koji žive od socijalne pomoći i nezaposlene, uz uslov da porodica ima ukupna godišnja primanja manja od 1.700 evra. Tako je do sada više od 4.500 građana oslobođeno dugova za električnu energiju, grejanje i kredite.

U Srbiji, međutim, građani ne mogu da računaju na ovakvu pomoć države. Premijer Aleksandar Vučić je nedavno objasnio da nije pristalica ove ideje, "jer to ne bi bilo fer prema onima koji redovno izmiruju sve svoje obaveze".

- Nisam od tih Deda Mrazova, ja uvek biram nekako teži put, a manje put udvaranja - kazao je premijer. - Ne znam kako i pod kojim izgovorom bilo kome, bilo šta da oprostimo.

Sociolog dr Nada Novaković, naučni saradnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu, smatra da je osnovno pitanje ko, kad, kako i po koju cenu može uopšte da napravi procenu nejednakosti među siromašnim građanima i pomogne "oprostom duga" upravo najugroženijima.

- Način na koji se to čini, određivanjem visine duga, minimalnih prihoda i dužine blokade računa, parcijalan je i selektivan - smatra Novakovićeva. - On nema nameru da bitnije pomogne siromašnim građanima, već posredno unosi nove nejednakosti i napetosti među njima i ostalim poreskim obveznicima. Kada bi kojim slučajem talas ovakve "socijalne odgovornosti" poprimio šire regionalne i svetske razmere, to bi izgledalo kao najzad pronađeno rešenje za mnoge žrtve svetske ekonomske krize, beskućnike, gubitnike posla, ljude bez mogućnosti lečenja i obrazovanja. Vlast i inicijatori kampanje ističu da je to jednokratna mera, tako da je to daleko od socijalne pravde i ozbiljnih namera da se pomogne najsiromašnijim građanima.

Činjenica je da dugove uvek neko mora da plati. U slučaju oprosta to bi mogla da bude sama država ili poverioci kojima se duguje novac. Ceo teret u Hrvatskoj, na primer, pašće na banke, telekomunikacione kompanije i javna preduzeća, a ne na državni budžet. Naša sagovornica smatra da je bitna i demagoška dimenzija o socijalnoj odgovornosti onih kojima građani duguju pomenuta sredstva.

- Prema odlukama vlasti Hrvatske i Makedonije, reč je o javnim preduzećima u kojima država ima većinsko vlasništvo ili ih i do sada uveliko subvencioniše - napominje Novakovićeva. - Dugovi građana su prema toplanama, elektroprivredi, bankama, lokalnim i gradskim upravama. Oni "opraštaju" dugove građanima, ali zato plaćaju daleko niže poreze državi. "Skrivena korist" onih koji opraštaju dugove je, pored ostaloga, da će sve to (ne)posredno platiti poreski obveznici. Među njima su i ovi sretni prezaduženi i "nagrađeni" dužnici!

Mnoge dužnike je obradovala i najava da će i građani Srbije dobiti mogućnost da proglase lični stečaj, iz koga bi izašli "očišćeni" od svih dugova. Međutim, u pitanju je zamena teza. Lični bankrot nipošto ne podrazumeva oprost dugova, već samo pronalaženje lakšeg načina za njihovo namirenje. Svaki dužnik u "ličnom stečaju" dobio bi tako svog tutora, svojevrsnog stečajnog upravnika, koji bi raspolagao svakim njegovim dinarom. Šta god može da se unovči od imovine bilo bi prodato, a bankrotiranom bi bilo ostavljeno tek toliko da može da preživi. U zavisnosti od modela ličnog stečaja, koji bi naš zakonodavac usvojio, eventualno bi bio moguć tek mali oprost duga, dok bi se ostali reprogramirali na duži period.

Sveobuhvatna strategija za rešavanje pitanja problematičnih kredita u Srbiji biće izrađena u saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom, Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj, do kraja juna 2015. godine.

- Strategija će podrazumevati sagledavanje i jačanje kapaciteta banaka za rešavanje problematičnih kredita, uklanjanje prepreka za otpis i prodaju potraživanja, uvođenje okvira za lični bankrot i promovisanje vansudskog restrukturiranja potraživanja pravnih lica - ističu u NBS.

Za bilo koju vrstu ličnog stečaja da se Srbija opredeli, a moraće da ga uvede zbog dogovora sa MMF-om, građani bi trebalo dva puta da razmisle pre nego što se odluče na taj korak, jer će im posle jednog proglašenog ličnog bankrota beleg lošeg platiše ostati zauvek.


NEMAJU, A UREDNO PLAĆAJU NAJSIROMAŠNIJI građani, među njima je najviše penzionera, najredovnije plaćaju svoje obaveze - napominje Nada Novaković. - Oni se retko zadužuju kod banaka, a nemaju ni materijalnu garanciju za to. Sa penzijom od 200 evra, na primer, retko ko bi se usudio da napravi dug za godinu dana koji je višestruko veći od ukupnih primanja penzionera. Dužnici su sigurno među građanima boljeg imovinskog stanja, kojima se po pravilu veliki deo duga otpisivao, a ostatak plaćao na rate.


"OPROST"

TALAS "oprosta duga" je aktuelna kampanja koja se dešava u nekoliko država u regionu. U Hrvatskoj je na spisku kandidata 60.000 građana, u Makedoniji 40.000, a u Crnoj Gori oko 100.000 - priča Nada Novaković. - Broj siromašnih kojima bi dug bio "oprošten" zavisi od merila, ali i od procene koje su to kategorije siromašnih građana. Prema svetskim standardima, u Grčkoj je svaki treći građanin siromašan, a u Srbiji skoro svaki drugi, odnosno 45 odsto građana.


BANKAMA I TAJKUNIMA UVEK DOBRO

SRBIJA je odavno obećana zemlja za strane banke, kompanije i investitore. Njima država pomaže na brojne načine i oprašta i stvari koje to ne bi nijedna druga država na svetu - smatra Nada Novaković. - Oni se bogato nagrađuju sredstvima poreskih obveznika i novim dugovima za dolazak i poslovanje u Srbiji. Plaćaju porez na dobit među najnižima u svetu, a svakako višestruko niži nego u zemljama odakle nam dolaze. Strani investitori imaju sve pogodnosti, od jeftine radne snage, neplaćanja najamnina i drugih obaveza do subvencija od države i lokalnih uprava. Država njima trajno, sistemski i na štetu većine građana "poklanja" tokom cele godine. Ništa lošije ne prolaze ni domaći krupni kapitalisti i bogati ljudi, bilo da posluju u javnoj ili sivoj ekonomiji. Prema zvaničnim informacijama neki imaju dugove od 100 do 500 miliona evra! Sa naplatom tog duga država bi mogla daleko bolje da rešava pitanja nezaposlenosti, siromaštva i ekonomskog i društvenog razvoja.

BANKAMA U PROSEKU DUGUJEMO PO 780 EVRA

Građanin Srbije u proseku duguje 780 evra, što je oko 16 puta manje od proseka dugovanja po stanovniku u Evropskoj uniji i pet puta manje nego u Hrvatskoj. Zaduženja u EU iznosi 12.500 evra po osobi, a oko 4.000 evra u nama susednoj Hrvatskoj. Ali, kada se vaga zaduživanje građana po pravilu se gleda i prosek zarada u državi.

- Nisu nama skupi krediti, nego nam je standard nizak - smatra Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. - Kod nas se prosečna plata kreće od 350 do 370 evra, a uz takve zarade ne postoji povoljan kredit. Kad nam zarada dostigne 700 evra biće i više zajmova.

Građani Srbije trenutno jedino refinansiraju stare kredite, dok sve ostale vraćaju. Najviše duguju za stambene zajmove i to 379,5 milijardi dinara, a zatim za gotovinske 206,3 milijarde dinara.

Osim malih plata, problem za veću zaduženost su i visoke kamate i u dinarima i u evrima.



Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak