Grčka ne isključuje referendum ili izbore

Politika 12.03.2015 07:58
Grčka ne isključuje referendum ili izbore


Ukoliko odluka Evrogrupe ne bude pozitivna, Atina priprema svoj scenario



„Ne verujem da će Evropa svime rizikovati zbog 1,6 milijardi evra” poruka je nade grčkog premijera Aleksisa Ciprasa pred današnji odlučujući sastanka Evrogrupe na kome će Atina, do guše u dugovima, zatražiti pre roka korišćenje bar dela iz obećanog kredita od 7,2 milijarde evra.

Međutim, ukoliko Briselu u ponedeljak dođe do najgoreg scenerija i ne bude prihvaćen grčki plan hitnih reformi koje, po mišljenju Ciprasove vlade, mogu da budu osnova za kreditni ustupak, mogući su prevremeni izbora ili referendum: „evro ili drahma”.

„U svakom slučaju mislim da ćemo preživeti! Ukoliko ne bude pozitivnog ishoda po pitanju našeg zahteva da se, na osnovu sedam velikih reformi, odobri prevremeno korišćenje kredita, mogući su i problemi. Naša snaga je u tome što pokušavamo da sve odnose gradimo na poverenju i nikome ne govorimo laži o pravoj situaciji u kojoj smo se našli. Posle pet teških godina, u kojima je vladajuća klasa govorila kako želi da spase zemlju i, pri tom, sav teret svaljivala na pleća siromašnijih, ljudi će nas razumeti. Mi pokušavamo da govorimo istinu, nešto popravimo i vratimo ponos zemlji”, izjavio je ministar Janis Varufakis italijanskom listu „Korijere dela sera” i naglasio da nije tajna da je državna blagajna prazna, da novca ima samo za plate i penzije, da niko nema konačno rešenje šta raditi ukoliko Evrogrupa odbije da „odreši kesu” i pomogne Grčkoj.

Po njegovim rečima, treći kreditni paket je neprihvatljiv ne zato što zemlji nije potreban novac, već zato što bi to bilo novo zaduživanje koje bi isključilo mogućnost obnove privrede što je – prioritet vlade. Ministar smatra da EU sprečava Grčku da izađe iz duboke recesije jer investitore odvraća upozorenjima da bi Atina mogla da bude izbačena iz evrozone.

Poslednjih dana, bez obzira na realne finansijske teškoće, Grčke i očigledne pokušaje nove vlade da hitno sprovede reforme koje će evropskim partnerima pokazati njenu ozbiljnost da se uhvati u koštac s problemima, atmosfera među zemljama članicama nije bila povoljna. Evropska centralna banka odbila je svaku pomoć, a zemlje članice su pokazale rezervisanost.

Na spisku predloženih mera Atine su planovi da se izađe na kraj sa+ birokratijom, da se naplate dugovanja prema državi, da se zavede red u naplati poreza, da se izbori sa+ korupcijom, sprovede reforme u sferi hazardnih igara, raščiste sporna pitanja u sferi privatizacije, sprovedu sve mere za prevazilaženje humanitarne krize...

U pokušaju da po hitnom postupku dođe do neophodnih sredstava, jer samo u martu treba da na ime duga isplati 7,37 milijardi evra, vlada je predložila tzv. tajnu poresku policiju koju bi, uz profesionalce, činili studenti, domaćice, obični građani ali i turisti. Oni bi bili angažovani na kraći rok od dva meseca, nosili bi skrivene kamere i audio-opremu i prikupljali dokaze na mestima gde je zvaničnim inspektorima teže da uđu. Reč je o noćnim klubovima gde se bez poreza obrću ogromne sume novca, medicinskim ustanovama, radu „na crno” po stanovima... To je, po mišljenju ministra finansija Grčke, jedini način da se izađe na kraj s navikom da se porezi izbegavaju po svaku cenu.

I ovaj predlog će se, kako navode ovdašnji mediji, naći pred ministrima Evrogrupe kao dokaz da vlada čini sve kako bi izmenila tradiciju i navikla sunarodnike da plaćaju porez, koji je u ovom trenutku najbrži i najsigurniji izvor prihoda.

Navodno, predsednik Evrogrupe Jeroin Dijselblum je pozitivno odreagovao na spisak reformi koje mu je pred sastanak u ponedeljak uputio Janis Varufakis.

Predsednik Evrokomisije je pozvao sve zemlje članice EU da shvate ozbiljnost ekonomske situacije u Grčkoj kojoj prema sporazumu s Evrogrupom o četvoromesečnom produžavanju finansiranja, kredit od 7,2 milijarde sleduje, eventualno, tek posle aprila.

„Moramo da vodimo računa da se situacija u Grčkoj ne pogorša. Brine činjenica da mnogi u EU još nisu dovoljno jasno shvatili ozbiljnost situacije”, izjavio je Žan-Klod Junker nemačkom listu „Velt am zontag”.

Junker je precizirao da četvrtina Grka nema socijalno osiguranje, da je stopa nezaposlenosti zabrinjavajuća i najveća u Evropi, da su bez posla uglavnom mladi...

Junker smatra da bi pregovori o kreditnoj pomoći, posebno na grčki zahtev da to bude odmah i pre okončanja četvoromesečnog roka, budu „manje zahtevni i više politički”. U isto vreme, Grčka treba da primeni sve reforme i poštuje dogovore s poveriocima.

„Grčka nikada neće izaći iz evrozone i niko nema prava da radi u tom pravcu. Grčka je bila i ostaće član monetarne unije. Njen odlazak bio bi fatalan za EU i celu klasu”, smatra Junker.

Međutim, član Upravnog saveta Evropske centralne banke Luk Koen smatra da „Grčka mora da shvati da ne postoji alternativa reformama” i da, „ukoliko želi da dobije pomoć, mora da poštuje pravila”.

Koen smatra da je levičarska vlada narodu dala „lažna obećanja koja ne može da ispuni” i da „Grci moraju da shvate da su reforme jedini put i da će im, ukoliko odustanu od evra, biti deset puta gore”.

Pred odlučujući sastanak Evrogrupe Grci kažu – njih šestoro od deset anketiranih podržavaju vladu a 64 odsto prema 31,4 procenata koji ne veruju Ciprasovom kabinetu.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak