Evrogrupa ponovo ocenjuje grčke reforme

Politika 05.03.2015 23:53
Evrogrupa ponovo ocenjuje grčke reforme


Vlada Aleksisa Ciprasa čini sve da do kraja nedelje obezbedi 1,5 milijardi evra, koje mora da plati MMF-u



Grčka u ponedeljak izlazi pred Evrogrupu sa predlogom reformikoje bi trebalo da obezbede momentalni efekat u zemlji, pre roka, i timeosiguraju neophodnu finansijsku pomoć. Reč je merama koje su već usaglašene sa evropskim partnerima u sporazumu o četvoromesečnom produženju programa finansiranja. Od Evrogrupe se očekuje ocenaefikasnosti sprovođenja prvih reformi za vrlo kratko vreme.

Posle nagoveštaja iz Brisela da bi posle ocene prvih koraka vladeGrčka i pre aprilskog roka eventualno mogla da dobije deo neophodnih kredita od7,2 milijarde evra, Atina je pripremila spisak prioritetnih reformi kojeministar finansija Janis Varufakis treba da predoči na sastanku Evrogrupe. Reč je o isplati dospelih dugovanja u martu, načinima plaćanjaduga, privatizaciji, plaćanju poreza na nekretnine, platama zaposlenih u elektroprivredi, realnom budžetskom suficitu...

Vlada Aleksisa Ciprasa čini sve da obezbedi 1,5 milijardi evra, koje dokraja nedelje moraju biti plaćene Međunarodnom monetarnom fondui da obezbedi dovoljno novca za likvidnost u aprilu.

„Uvereni smo da ćemo isplatiti neophodnu sumu dospelog duga MMF-u, koji je prioritet u ovom trenutku, ali isto tako da ćemo u naredna četiri meseca moći da garantujemo plate i penzije”, izjavio je Varufakis gostujući na TV Skaj i naglasio da će obaveze prema Evropskoj centralnoj banci morati da budu odložene na neko vreme, dok se ne nađu drugi načini otplate duga.

Kako bi se podmirila prva dugovanja, a njih je do juna više od 20 milijardi evra, vlada je na sastanku najužeg ekonomskog tima donela odluku da se sva rezervna sredstva koja postoje u penzionim, zdravstvenom i fondu za poljoprivredu, državnim agencijama i drugim strukturama deponuju na specijalni račun i da se sa njega izvrše plaćanja.

Varufakis podvlači da će neke mere koje su obećane morati da sačekaju jer ih je nemoguće sprovesti u ovom trenutku. Vlada žuri da usvoji zakonske propise, ali je obim posla prevelik i traži usaglašavanja. To se odnosi na mogućnost da se pitanje nekih poreza odloži za nekoliko meseci, da se razmotri najbolja varijanta za PDV, jer grčka vlada ne pristaje na pritisakpoverilaca da se uvede jedinstvena skala od 23 odsto, ali prihvata 16 odsto, da se ne diraju već sprovedene privatizacije, ali da se svi novi slučajevi razmotre. Tim povodom, stav vlade je da strani investitori mogu da učestvuju u procesu privatizacije železnice, ali da to ne dolazi u obzir kada je reč o državnoj elektroprivredi. Po rečima ministra Varufakisa, postoje zakonski propisi koji će obezbediti ono što je javni interes.

Ono o čemu Grčka želi da ponovo pregovara sa Evrogrupom jeste suficit budžeta koji može da bude najviše 1,5 odsto, kako bi ostalo prostora za oživljavanje privrede. Takođe, želi i da predoči da više ne može biti novih mera štednje jer je to onda „začarani krug” iz koga nema izlaska i koji je suprotan onome što je Siriza obećala biračima.

Međutim, Varufakis namerava da govori i o prvim zakonskim projektimavezanim za borbu protiv siromaštva koji su na razmatranju u parlamentu, ali koji ostaju u okviru obećanja datog Evrogrupi, da se njima neće narušavati fiskalni planovi, to jest uvećavati troškovi. Program vlade koji podrazumeva davanje besplatne struje za 300.000 domaćinstava, državne subvencije za 30.000 porodica za plaćanje stanarine, bonove za hranu i prevoz za najsiromašnije porodice, pri čemu će prioritet imati nezaposleni i domaćinstva sa više dece – grčku vladu košta 200 miliona evra. Sredstva su, kako se saopštava, delimično obezbeđena iz evropskih programa pomoći.

„Obećali smo da ćemo zaustaviti socijalnu katastrofu kao posledicu drastičnih mera štednje u poslednjih pet godina”, izjavio je Varufakis. On je u intervjuu za Skajistakao da su netačne tvrdnje prethodne vlade da jezemlja bila na putu izlaska iz krize. „Ona je bila blizu bankrota... Izlazak Grčke iz evrozone je u svim scenarijima bila najgora stvar koja bi mogla da zadesi zemlju.”

Podrška za Grčku je odluka Evropske banke za obnovu i razvoj da da „zelenosvetlo” Atini, koja na njenu finansijsku podršku i pomoć u obnovi privrede može da računa do 2020. godine.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak