Loše banke pojele novac obveznika, potreban novi

Mondo 01.02.2015 09:59
Loše banke pojele novac obveznika, potreban novi


Agencija za osiguranje depozita i Fond za osiguranje depozita ispražnjeni do poslednjeg dinara, rečeno u Skupštini gde je završena načelna rasprava o setu bankarskih zakona.



"Nalazimo u situaciji u kojoj su Agencija za osiguranje depozita i Fond za osiguranje depozita bili ispražnjeni do poslednjeg dinara. Stečajem banaka, zaštitom deponenata mi smo naknadno morali da intervenišemo i da štitimo deponente da očuvamo poverenje u finansijski sistem i time smo potrošili sva sredstva", rekao ministar finansija Dušan Vujović rekao je u obrazlaganju predloga zakona.

On je rekao da je država posegnula i za sredstvima međunarodnih organizacija, pre svega Svetske banke, odnosno IBRD, i Evropske banke za obnovu i razvoj da bi obezbedila neophodna sredstva.

"Te organizacije traže da donesemo zakone koji će urediti i pitanje osiguranja depozita i pitanje rada Agencije za osiguranje depozita u skladu sa međunarodnim standardima", rekao je Vujović.

Prema njegovim rečima, stari sistem je bio da se nudi nominalna zaštita depozita, do 50.000 evra, i svi su zaštićeni, ali mehanizmi koji su to obezbeđivali nisu bili dobro razrađeni tako da učesnici u tom sistemu nisu bili svesni da svaki sistem osiguranja ima svoje troškove.

"Neko mora da plati premije da bi neko bio osiguran", istakao je Vujović.

Vujović je rekao da predloženi zakoni predviđaju da Narodna banka i Vlada Srbije imaju po jednog člana u Upravnom odboru Fonda za osiguranje depozita, dok će tri člana biti nezavisna.

On je, obrazlažući predloge zakona o osiguranju depozita i o Agenciji za osiguranje depozita, rekao da se predloženim zakonskim rešenjima domen Agencije za osiguranje depozita "sa jedne strane sužava, a sa druge strane produbljuje, čini transparentnijim, odgovornijim i usmerenim na ono što je stvarno uloga ove Agencije.

Agencija, kako je dodao, treba na osnovu ovog zakona da postane što nezavisnija u svom radu od svih organa države.

"Ona će polagati račune svima, ali neće biti u svom radu zavisna od drugih", rekao je Vujović i dodao da će ona nezavisno donositi odluke, čime će štititi interes deponenata, ali i javni interes.

Vujović je tokom rasprave o setu ekonomskih zakona napustio sednicu, nakon što mu predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković nije dozvolila da polemiše sa poslanicima, jer se nije javio za reč, ali se ubzo vratio i nastavio da odgovara na pitanja poslanika.

OPET GOMILA AMANDMANA

Do sada je na predlog za izmenu Zakona o ministarstvima uloženo četiri amandmana, na nova zakonska rešenja o osiguranju depozita 31, a na Predlog zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje 48 amandmana.

Na predložene izmene i dopune Zakona o NBS uloženo je 57 amandmana, na Predlog izmena i dopuna Zakona o bankama 13, na Predlog zakona o Agenciji za osiguranje depozita 34 i na Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o javnim nabavkama 75 amandmana.

Na Zakon o bankama predložen je amandman na član 38. koji predviđa da "NBS može propisom da utvrdi obavezu banaka da plaćaju nadoknadu za kontrolu, kao i način obračuna, rokove plaćanja..."

U obrazloženju je navedeno da, ako bi NBS bila ovlašćena da uređuje način i uslove kontrole, a istovremeno i da određuje uslove, visinu, rokove za naplatu naknade za taj posao, a čime bi, kako je navedeno, bila ugrožena nezavisnost u postupanju NBS.

"Zakonom o NBS nije predviđena mogućnost da centralna banka prihoduje od naknada za kontrolu banaka, po članu 75. tog Zakona", navedeno je u obrazloženju.

Kada je reč o amandmanu na član 21. Zakona o bankama, primeni međunarodnih rešenja direktno, kako je navedeno u obrazloženju, taj član je suprotan Zakonu o računovodstvu i Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma.

"Ako se ovaj član ne izmeni, to će voditi u pravnu nesigurnost pri izradi finansijskih izveštaja i neravnopravan položaj banaka", navedeno je u objašnjenju amandmana.

Ukazuje se da NBS kao predlagač uvodi praktično tzv. "lex specialis" i "praktično za poslove države angažuje resurse banaka".

Kako piše u obrazloženju, ovim se otvara i pitanje ustavnosti, kada je reč o pravu da svako koristi svoj jezik.

Kada je reč Zakonu o javnim nabavkama, podnet je amandman na član 86. kojim se, kako piše u obrazloženju, smanjuje prednost domaćeg ponuđača u odnosu na stranog na nivo koji predlaže vlada, samo u slučaju da i strani i domaći ponuđač nude u okviru svojih ponuda određene proizvode domaćeg porekla.

"Ovim amandmanom daje se prednost proizvodima i proizvođačima domaćeg porekla koji su važni za energetsku efikasnost i razvoj zelene ekonomije naše države. Prednost je neophodno dati proizvodima domaće industrije i podržati njihovo širenje na tržištu sa ciljem otvaranja novih radnih mesta i jačanja domaćih kompanija", piše u obrazloženju.

Inače, u raspravi se moglo čuti da država sa razlogom razmišlja o uštedi kroz javne nabavke i zaustavljanju korupcije u ovoj oblasti, ali sa druge strane ni parlament, niti vlada, kako je rečeno, još ne razmišljaju o održivosti.

U neoliberalni račun svih investicija i nabavki ne uračunavaju se "zaboravljeni troškovi" u vidu zagađenja životne sredine, prekomernih emisija štetnih gasova u atmosferu, gubitaka u poljoprivredi, sve većih zdravstvenih troškova i epidemije teških oboljenja.



Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak