Imperija Matijevića veća od Miškovićeve, Kostićeve

Mondo 08.08.2014 21:20
Imperija Matijevića veća od Miškovićeve, Kostićeve


Industrija mesa Matijević doo Novi Sad bila je u 2013. godini vodeća ekonomska celina u Srbiji i prvu poziciju preuzela je višegodišnjeg lidera Delta Holdinga, saopštila APR.



Prema informacijama koje je danas objavila Agencija za privredne registre (APR), Industrija mesa Matijević, kojoj je vlasnik "srpski kralj mesa" Petar Matijević, ima kontrolu nad 70 zavisnih pravnih lica, što je za 12 pravnih lica više nego prethodne godine.

Na drugom mestu je Delta Holding, sa jednim zavisnim pravnim licem manje u odnosu na prethodnu godinu, odnosno sa ukupno 69 zavisnih pravnih lica u krugu konsolidacije.

Prema podacima APR-a, u privredi Srbije u 2013. godini poslovalo je 747 ekonomskih celina, što je za 54 manje u odnosu na prethodnu godinu, dok je broj konsolidovanih zavisnih i pridruženih pravnih lica smanjen za 15.

Takođe je nastavljen opadajući trend broja zaposlenih u ekonomskim celinama, pa su one prošle godine zapošljavale 332.862 radnika, ili za 16.460 manje nego 2012.

Konsolidovani finansijski izveštaji obrađeni su za 743 matična pravna lica, koja konsoliduju 2.269 zavisnih i pridruženih pravnih lica.

Veliki broj konsolidovanih pravnih lica imaju i ekonomske celine - MK Grupa Beograd (31 zavisno i pet pridruženih pravnih lica, vlasnik Miodrag Kostić), Verano motors Beograd (25 zavisnih pravnih lica, vlasnik Radomir Živanić), Koefik Beograd (22 zavisna pravna lica, vlasnik Nenad Kovač), EI Korporacija ad Niš (21 zavisno pravno lice), kao i novoosnovana ekonomska celina MK Holding Beograd (20 zavisnih pravnih lica, vlasnik Miodrag Kostić).

 Ekonomske celine su u 2013. zadržale obim aktivnosti na nivou iz prethodne godine sa ukupnim prihodima od 3.263 milijarde dinara i ukupnim rashodima od 3.242 milijardi dinara. Takođe, nastavile su sa neprofitabilnim poslovanjem iz prethodne godine, ali sa gubitkom znatno manjim (71,3 odsto) od prošlogodišnjeg, tako da na ukupnom nivou njihov negativan neto finansijski rezultat iznosi šest milijardi dinara.

Ukupan bilansni potencijal ekonomskih celina na kraju 2013. godine, nakon godišnjeg rasta od samo 1,9 odsto, iznosi 5.447 milijardi dinara i u iznosu od 2.383 milijardi dinara finansiran je iz sopstvenih izvora odnosno kapitala, koji je veći za 3,1 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.

Pri tome, finansijsku sigurnost ekonomskih celina narušavaju rastući kumulirani gubici, koji su u iznosu od 1.106 milijardi dinara povećani za 14,5 odsto u odnosu na 2012. godinu.

Snažan uticaj ekonomskih celina na ukupna kretanja u domaćoj privredi pokazuje to što one zapošljavaju trećinu radnika u celoj privredi i prosečno učestvuju sa dve petine u osnovnim pozicijama svih privrednih društava.

NIS USPEŠAN, EPS NA DOBOROM PUTU

Među ekonomskim celinama koje su uspešno poslovale u 2013. godini izdvaja se NIS ad Novi Sad, sa 15 zavisnih pravnih lica, od kojih osam posluje u inostranstvu.

Ova celina prednjači po ostvarenim poslovnim prihodima od 264 milijardi dinara i neto dobitku u iznosu od 48 milijardi dinara, a ističe se i po visokom iznosu bilansnog potencijala (346 milijardi dinara) i kapitala (169 milijardi dinara) kojima raspolaže.

Istovremeno, broj zaposlenih na nivou cele grupe je smanjen u odnosu na prethodnu godinu sa 9.004 na 7.629 radnika.

Posebno treba pomenuti i ekonomsku celinu JP EPS Beograd, koja ima kontrolu nad 13 zavisnih pravnih lica, a u 2013. je, posle negativnog rezultata prethodne godine, iskazala neto dobitak od 19 milijardi dinara i uvećala poslovne prihode za 15,4 odsto na 220 milijardi dinara.

Ova celina dominira po ukupnim sredstvima i kapitalu, koji iznose 1.096 milijardi dinara, odnosno, 800 milijardi dinara, ali nosi i visoke kumulirane gubitke od 112 milijardi dinara. JP EPS zapošljava najviše radnika, njih 31.569, od svih ekonomskih celina u srpskoj privredi.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak