Индустрија грађевинског материјала на коленима

Дневник 16.04.2014 16:55
Индустрија грађевинског материјала на коленима


Одлазак у стечај једног од најпознатијих произвођача грађевинског материјала у Војводини, кикиндске фабрике 'Тоза Марковић', те присуство само четири произвођача из ове бранше у целој Србији



на јубиларном Међународном сајму грађевинарства у Београду, од некадашњих око 50, отворило је питање судбине фирми из ове области. Председник Групације индустрије грађевинског материјала у Привредној комори Србије Љубодраг Кнежевић изјавио је за наш лист да је ова привредна грана на коленима и да у последњих 38 година, откад он ради, никада није било теже, те да је даље  немогуће да се послује уколико држава не помогне – за почетак, репрограмом дугова.

– Свака изборна година за привреду је изгубљена, бојим се да ће бити и ова – каже Кнежевић. – Први део године потрошен је на избор, па мало шта можемо за грађевину очекивати и у другом делу, јер ако се у новембру  и децембру не ураде пројекти, ако се у јануару и фебруару за њих не добије грађевинска дозвола, ако у марту не изађу машине да копају темеље, онда је та година пропала.

Саговорник каже да би велики део произвођача могао да живи од свога рада и да плаћа порезе и доприносе, зараде и обавезе према добављачима, али их даве обавезе створене у претходне четири године, откако је настала криза. Камате су огромне и даље не може да се финансира текућа производња и плаћају све дажбине. Због тога је све више фирми пред затварањем, мало-помало сви одлазе у старо гвожђе. Цела Војводина је спала на  два-три произвођача који се још држе у Кањижи и Новом Бечеју, а за кикиндсдког “Тозу” се очекује радни стечај.

У високоградњи у Србији ове године нема помака, па произвођачи грађевинског материјала мисле да би производњу могли спасти извозом. Кнежевић каже да има смисла извозити у земље у окружењу. “Игма” у Уљми помало продаје у Румунији, око 30 одсто, међутим, зарада је мала због ниских цена на том тржишту. Да би се тренутно спасли, саговорник каже да би држава  морала да попусти стегнуту омчу око врата.

– Осим репрограма дугова, требало би вратити субвенције у област грађевинарства и подстицати потрошњу, како би се помогло купцима станова – каже Кнежевић. – Потом, мислим да у оваквој кризи држава мора да смањи порез на грађевинске производе с 20 одсто на 8 процената, максимално 10, те да се смање порези и доприноси на лична примања.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak