Већи порез на имовину угрожава привреду

Дневник 09.04.2014 22:35
Већи порез на имовину угрожава привреду


У претходне две недеље хиљадама предузећа и предузетника у градовима и општинама Републике Србије стигла су нова решења на име пореза на имовину привредних субјеката. Како тврде у Унији послодаваца Србије, порези неким предузећима и предузетницима увећани су од 80 до 3.000 процената.



Привредници опомињу да се лако може догодити да због нове пореске политике на локалном нивоу уместо узлета предузетништва доживимо затварање предузећа и радњи. А професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић каже за наш лист да би надлежни у општинама требало да повећавају стопе постепено. Ова област је веома разнолика, а годинама смо још ту имали и разне специфичности, па и нелогичности.

– Промене су ту, а од тога колико су надлежни у општинама вешти да процене ситуацију и примене прописе на одговарајући начин, зависиће и успех у убирању прихода а да се при томе не зауставе пословне активности – каже Арсић. – Када су у питању објекти где порезници из било ког разлога могу да подигну стопе много више, саветовао бих их да иду опрезно и да не искристе ове године све што им законске могућносити дозвољавају, јер ће ефекти наплате тако бити бољи и за 2014. и убудуеће. Арсић подсећа да су ове године два намета обједињена. Поред пореза на пословни простор, ранијих година су сви плаћали и накнаду за коришћење грађевинског земљишта. Ове године би порез требало да буде бар исти као збир таксе и пореза за прошлу годину.

У строгим центрима градова још увек имамо пословни простор велике квадратуре који се користи као фабричка хала или радионица. То су остаци из старијег периода и таквих ствари више нема у земљама развијене привреде, са којима желимо да хармонизујемо наш порески систем. Са друге стране, надлежни су ранијих година усклађивали овај порез према економској снази обвезника. Рецимо, банка у центру града за експозитуру плаћа много већу суму по том основу него рецимо самоуслуга или фризерски салон који је исте квадратуре и неретко у истој згради. Као да се ради о порезу на профит, а не на имовину. То ће код ове врсте намета морати да се уједначи. Наравно, не преко ноћи. Зато би требало ићи на поступно повећање из године у годину.

Арсић подсећа да се већ сада види да су поједине општинске администрације лоше конципирале политику у овој области. Не може се цео град прогласити за једну зону јер сви знају да се цене квадрата разликују у центру и на периферији. Срећом, има и другачијих примера, где се водило рачуна о делатностима и приходима обвезника. На пример, у општини Сремска Митровица.

– Повели смо рачуна о пореској снази обвезника – објашњава начелник управе за буyет и финансије у том граду Душко Шарошковић. – Изменама закона о порезу на имовину прописана је стопа пореза на имовину од 0,4 одсто за обвезнике привреднике који воде пословне књиге. За паушалне обвезнике, махом предузетнике који немају обавезу да воде књиге, предвиђена је стопа од 0,3 одсто за земљиште и 0,4 за друге непокретности, максимално.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak