Lajmska bolest i krpelji

Večernje novosti 03.06.2013 10:13
Lajmska bolest i krpelji


Širenje infekcije može da dovede do zapaljenja mozga i moždanih ovojnica, a može da zahvati i nerve u lobanji, kao i periferne nerve, srce, strukture oka, zglobove, tetive...



SVAKOG proleća ljubitelji prirode uživaju u travnatim i šumskim površinama van gradskih područja, ali ono što može da im pokvari uživanje je strah od zaraženih krpelja i lajmske bolesti koju ove životinjice prenose. Iako se o ovoj bolesti piše i govori, stanovništvo nije dovoljno informisano, pa mnogi ne znaju da prepoznaju bolest, koja, ukoliko se ne leči, može da izazove izuzetno ozbiljne komplikacije.

Šta je lajmska bolest, kako se dobija i na koji način se leči, objašnjava član Internacionalne asocijacije za lajmsku bolest (ILADS) prof. dr Ivanko Bojić, specijalista za infektivne bolesti.

- Iako se za lajmsku bolest u Evropi znalo još pre sto godina, tek 1974. godine, sticajem okolnosti, u oblasti Lajm, američke države Konektikat, opisana je epidemija artritisa kod dece za koji se prvobitno mislilo da je juvenilni, karakterističan za dečji uzrast. Međutim, kasnije je dokazano da se radi o infektivnom artritisu čiji je uzročnik spiroheta borelija burgdorferi iz krpelja. Zbog mesta gde je bolest dokazana dobila je naziv lajmska, iako bi mnogo pravilniji naziv bio - evropska. Jer, još pre jednog veka u Evropi se znalo da se bolest manifestuje na centralnom i perifernom sistemu, koži i drugim organima.

Kako je bolest opisana?

- U prvim stručnim i naučnim objašnjenjima govorilo se da je bolest blaga, gotovo spontano izlečiva. Neki stručnjaci su čak tvrdili da terapija nije ni potrebna. Međutim, tokom vremena klinička iskustva pokazala su nešto sasvim drugo. Naime, ispostavilo se da je lajmska bolest ozbiljno oboljenje koje ostavlja posledice na zdravlje ljudi, ukoliko se na pravi način ne leči. Uzročnik je vrlo kompleksan, a razvoj bolesti veoma složen.

Kako lajmska bolest nastaje?

- Bolest nastaje najčešće ubodom krpelja, a može i samo kontaktom sa sadržajem koji krpelj izlučuje, ukoliko je koža i sluzokoža povređena. Spiroheta je i na ovaj način u stanju da kroz kožu uđe u organizam i izazove infekciju. Za javnost je značajno da zna, da se ubod krpelja najčešće ne primeti. Mesto uboda ne boli i ne svrbi, a ne oseća se ni kretanje krpelja po koži. Pri nastanku infekcije reakcija organizma na unetu spirohetu vrlo je slaba. Naime, spiroheta sa svojim proteinima i još nekim faktorima, uspeva da napravi vrlo dobru mimikriju, tako da je imuni odgovor organizma slab. Kada organizam shvati da se nešto dešava počne da reaguje, ali je to tada prilično zakasnela reakcija. Za to vreme spiroheta se nesmetano sa mesta infekcije limfnim putem ili krvlju rasejala po organizmu i naselila različita tkiva i organe.

A šta se dešava na primarnom mestu infekcije?

- Na mestu infekcije se u oko 50% slučajeva javlja crvenilo poznato kao eritem. S vremenom eritem se širi, pri čemu može da ima svoje tipične i atipične oblike. Crvenilo ne boli i ne svrbi, a često se i ne primeti njegovo postojanje. Međutim, ono je važan znak da je na tom mestu boravio krpelj i napravio ubod. Sa druge strane, postoje situacije kada do uboda dođe ali se crvenilo ne pojavi. Znači, infekcija je nastala, ali karakterističan znak izostaje. U takvim situacijama veoma je važno da lekar insistira na iznošenju subjektivnih tegoba koje pacijent oseća, bez obzira što su one uglavnom blage.

Na koje simptome potencijalno zaražena osoba treba da obrati pažnju?

- Treba da obrati pažnju na blago povišenu temperaturu koja se kreće od 37,2 do 37,3 stepena Celzijusa. Diskretni bolovi u mišićima još jedan su simptom koji može da signalizira na infekciju, ukoliko je određena osoba došla u dodir sa zaraženim krpeljom. Ovo se posebno odnosi na ljude koji žive u regijama endemski poznatim po lajmskoj bolesti. U suprotnom, ukoliko se ne reaguje u ranoj fazi bolesti, tokom narednih nedelja i meseci zbog rasejavanja po organizmu mogu da se jave drugi simptomi, zavisno od organa u koje je infekcija dospela. Zbog raširene infekcije može da dođe do zapaljenja mozga i moždanih ovojnica, a infekcija može da zahvati i nerve u lobanji, kao i periferne nerve, srce, strukture oka, zglobove, tetive i mišiće vezivnog tkiva, a nekada i kosti. 

Može li oboleli blagovremeno da primeti komplikacije koje je spiroheta izazvala u organizmu?

- Simptomi i znaci na zahvaćenim organima mogu da se ispolje u različitim vremenskim periodima. U svakom slučaju, na lajmsku bolest treba posumnjati kada je zahvaćeno više organa - nervni sistem i zglobovi; zglobovi i strukture oka ili nervni sistem,

zglobovi i koža. Zapravo, lajmsku bolest izaziva fascinantna bakterija spiroheta, koja se snalazi i preživljava u svim uslovima. Zato rana dijagnoza i lečenje imaju primarni značaj. Ukoliko se ne leči na vreme, već se jave hronične forme lajmske bolesti, onda se javlja i poseban klinički oblik sa manifestacijama simptoma i znacima bolesti više organa i sistema. S obzirom na to da je lajmska bolest poznata i kao veliki imitator, ona u hroničnoj formi može da podseća i na multiplu sklerozu, Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest, ishemijske oblike infarkta mozga. Sve ovo je posledica zapaljenske reakcije niskog stepena prema uzročniku u organizmu, a koja se najčešće manifestuje zapaljenjem krvnih sudova, kao i drugih zahvaćenih organa i sistema u organizmu. 

Kako se dijagnoza uspostavlja?

- Dijagnoza se bazira na kliničkom određivanju antitela u krvi prema delovima uzročnika. Međutim, određivanje antitela je samo podrška dijagnozi, nikako ključni element, jer su serološke reakcije prema ovom uzročniku nepouzdane i retko standardizovane. Zato je detaljni klinički pregled i anamneza od ključnog značaja za dijagnozu, posebno kada je reč o hroničnim formama bolesti.

LEČENJE

S obzirom da je uzročnik bakterija, logično bi bilo da se uspešno leči antibioticima. Međutim, bakterija ima osobinu da menja svoje oblike u okrugla tela i takozvane oblike bezćelijskog zida, na koje antibiotici ne mogu da deluju.

Osim toga, uzročnik se u organizmu skriva na određenim mestima u organima i mišićima gde je zaštićen od delovanja antibiotika i imunog sistema.

Na taj način on preživljava i nakon izvesnog vremena ponovo se reaktivira, ispoljavajući simptome i znake bolesti tamo gde se sakrio.

Zato se za lajmsku bolest nikako ne može reći da je blago i bezazleno oboljenje, već vrlo ozbiljno koje kod čoveka tokom života može da izazove složene komplikacije. Koliko je lajmska bolest ozbiljna najbolje pokazuje podatak da se u Srbiji svake godine otkrije oko hiljadu novozaraženih osoba.

Da bi se postiglo uspešno lečenje, antibiotici treba da se daju neposredno posle uboda krpelja, a koliko dugo, treba da proceni lekar. Lekar treba da zna kakve su karakteristike bakterije u ranoj, ali i u fazi rasejavanja. Lečenje mora biti energično i dovoljno dugo baš zbog promena oblika i nastanka formi bezćelijskog zida. U hroničnoj formi bolesti mora da se poštuje produžen režim primene antibiotika.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak