Pesme posvećene Svetom Savi

Porodica Radovanović, USA 27.01.2008 07:55
Pesme posvećene Svetom Savi


Stihovi posvećeni Svetom Savi iz pera Jovana Jovanovića Zmaja, Vaska Pope, Vojislava Ilića, Borivoja Vukomanovića, Matije Bećkovića, Stevana Lazića, Svetozara Ćorovića ...



 Sveti Sava


Ti ostavi: biser, smaragd i rubine,
kojima tvoj otac Nemanja te zasu,
mesto carske krune- uze kamilavku,
a mesto porfire- uze crnu rasu
i ode, cak tamo, u Hilandar sveti,
da poznas zivota odrecenje pravo,
da slusas i vrsis zapovedi Bozje,
ugodnice Boziji, Svetitelju Savo!
Al' borba medj' bracom- zla kob nasa stara-
ne mogade, ipak, tvom sluhu izmaci:
ti, s krstom u ruci, cak iz Hilandara,
dodje svojoj krvno zavadjenoj braci,
i, s ljubavlju krotkom, medj nozeve njine,
ti, stade, k'o Bozje olicenje pravo,
i svakome pruzi po grancicu mira,
krotki mirotvorce, Svetitelju Savo!

" Na spaliste Vlaha!"- Sinan pasa grmnu,
Donese tvoj civot...potpalise grane.
Ali vetar dunu i dize tvoj pep'o
i raznese svetom, na cetiri strane,
i svud, gde god pade trunka tvoga praha,
onamo se dize- k'o za cudo pravo-
ili srpska skola, ili crkva sveta,
izabranice Bozji, Svetitelju Savo!
I sad tvoja himna pobednicki zvoni
puna krepke vere, poleta i maha:
To je ljubav tvoja razneta po svetu
kroz cestice tvoga mucenickog praha,
i ta ziva pesma, sto kipi k'o reka
dizuci se k tebi, cak u nebo plavo,
slavice te gromko od veka do veka,
vecna nasa slavo, Svetitelju Savo!

Danas, kad srpska omladina cela
pristupa ti, s puno poboznosti svete,
da najlepsi venac od najlepseg cveca
oko tvoje drage ikone oplete,
i dok sveca slavska treperi i gori
poklici se dizu do neba u plavo:
" Oce srpske skole i crkve nam svete,
slava tebi, Svetitelju Savo!"



Napisao Vojislav Ilic Mladji
 
 Slovo o Svetome Savi


Sunce pio Srbiju opio
opio je nadom i lepotom
prah od cveta bio pred golgotom.

Molitva mu bila saputnica
Srbija mu raspevana tica
cuva gusle da ne budu neme
da im pesma nikad ne zaneme.

Srcem hteo snove da raspeva
dusom hteo ptice da natpeva
na lomaci ostao je jaci.

Na licu mu vidim Studenicu
javu pleo i snove ispleo
Sveti Save pretke vaskrsava.



Napisao Borivoje Vukomanovic
 
 Putovanje Svetoga Save


Putuje po mracnoj zemlji
Stapom pred sobom
Mrak na cetvero sece
Hitne debele rukavice
Pretvorene u macketine
Na sivu vojsku miseva
Odveze verige sred oluje
I zemlju od stare hrastovine
Za stajace zvezde vezuje
Pere sape svojim vukovima
Da tragovi mracne zemlje
Na njima ne prezive
Putuje bez puta
I put se za njim radja.


Napisao Vasko Popa
 
 Sveti Sava


Presto ga je cek'o- on ga nije hteo
On je nesto vise duhom zavoleo,
Odazv'o se daljnom leleku i vrisku
Pa je zagrlio budunost srbinsku.
On se skromno sidje s kraljevskih visina,
Cvet zrtvova plodu;
On nece da vlada, on hoce da sluzi,
Bogu i svom narodu.

" Veru cu da krepim, pravoslavlje sirim
Kroz tu maglu sivu;
Temelj cu da gradim, crkvu cu da zidam,
Ali crkvu zivu."
I ta nam je vera spasavala oce
Od mnogih propasti;
Ta ce ista vera- o hvala ti, Savo!-
I unuke spasti.

Al' ta vera ne sme da bude bez vida,
Zato Sveti Savo jos i skole zida.
" Ima l' oka slepa, skola ga otvara!
Salj'te decu neka od njih ljude stvara!
Ono sto nas jaca na putu postenja,
Ono sto nas vodi ka bregu spasenja,
Ono sto nam muku ublazava ljutu,
Sto nam ne da kliznut na stmenom putu.
Onog svetlog duha svetle blagovesti,
Sto nas drze krepko na visini svesti;
Ono sto nas uci da trpit umemo,
Ono sto nas dize da naperdujemo,
Sto nam daje dusi, umu, srcu zdravlje:
To je srpska skola, to je pravoslavlje!"
To je Sava znao i primer nam dao,
Srecu nam je hteo, njojzi nas poveo,
Odazvao se daljnom leleku i vrisku,
Pa je zagrlio budunost srbinsku.

Krunu nije hteo, nije hteo slavu,
Ali kruna sama dodje mu na glavu.
On se hteo sici svom narodu blize,
On se hteo spustit, - a time se dize,
Duh nas njegov kupi sred Bozijeg hrama,
Duh je njegov zvezda nad nasim skolama.

Savino su telo Turci sagoreli
I njegov su pep'o na vetar izneli,
I gde god je trunka pepela mu pala,
Tu je nova ljubav k rodu zasijala.

Danas celo Srpstvo njegov spomen slavi:
" Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi!"



Napisao Jovan Jovanovic Zmaj
 
 Prica o Svetome Savi


Kad je Sveti Sava isao po zemlji,
Jos pre svog rodjenja,
Dok se zvao Rastko,
Kao sto ide i sada,
Samo ga ne vidimo,
A mozda je to bilo i docnije.

Krenuo je Savinim stopama,
Ka Savinom izvoru
Na Savinom vrhu,
Kuda i mi idemo,
Jer drugog puta i nema.

Kad je negde oko Savinoga dana
Naisao Savinom stranom
Napali su ga psi,
Kao sto i sad napadaju
Svakoga ko se uputi Savinim tragovima.

Putnik je najpre sastavio tri prsta,
Kako je odredio da se i mi krstimo,
Plaseci ih zakonom
Od koga su jos vise pobesneli,
A ni do danas nisu uzmakli.

Onda se sagnuo da dohvati kamen,
Ali kamenje bese zamrznuto,
Svezano za zemlju studenim sindzirima,
Jer bese jaka zima,
Kao i ove godine,
Kao uvek oko Savina dana.

Vec su raznosili Savina stopala,
Savin kuk i Savin lakat,
Po prodolima i jarugama zemlje
Zbog koje je podeljen svet,
Kad je Sveti otpasao mac usta,
Jedino oruzje koje je nosio,
A koje je i nama ostavio,
Govoreci ove reci:

- Neka je prokleta zemlja u kojoj su
Pascad pustena, a kamenje svezano.



Napisao Matija Beckovic
 Na Vracaru


Nadvio se oblak gusti
Veseljenu da opusti,
Da pokaje grehe stare,
Sto ju hoce da satare:
I nebo se samo ljuti,
A Srbija- strepi, cuti:
Na Vracaru vatra gori,
Vatra gori, bes se ori,
A Srbin se s dusom bori.

Ko ce sili odoleti,
Ko ce bola preboleti!
Svetinja se srpska nisti,
U Srbina srce pisti:
" Avaj, srce Obilica!
Avaj, snago Kraljevica!
Gde si, pusta, da u mahu
Kraj ucinis ovom strahu?
Visnja silo, tvoja pravda
Stesnjenima je krepka nada:
Pusti groma vatrenoga,
Smlavi stvora paklenoga,
Da pred licem Stvoritelja
Ne sazize Svetitelja!"

Tako Srbin sobom zbori,
Njega ljuta bolja mori,
Vatra gori, Sinan vice:
" Gori, gori svestenice!
To si od nas zasluzio,
Sto si raju prosvetio
Sto na svoga gospodara
Smela dize svog handzara,
Sto za veru voljno gine
Ubojite kaurine,
Sto se ne da u sindzire,
Vec podize manastire;
Al' sad nema tebi traga,
Pasce roda tvoga snaga!"

To izusti, pa s' okrene;
Al' zestoko oganj sene,
Otvore se svete dveri,
Sinan- pasa se uzveri:
Milesevo pred njim stoji,
Sa likovi sveti svoji,
A inoci obuceni
Boga mole na koleni,
Zvona zvone, narod vrvi,
Da s' priceste svete krvi,
A Sinana strah probija,
Poslednji mu cas izbija.
Iz svetoga sa oltara
Sveti Sava progovara:
" Ona vatra na Vracaru
Oglasuje mrznju staru.
Ne bojte se, deco mila,
Sto vas kinji vraska sila!
Mrtvom telu ko se sveti,
Tom i prazna senka preti;
Nistavne su ljudske strasti
Kod Bozije vecne vlasti,
Ja ostajem u svome rodu,
Dok vojuje za slobodu,
Dok mu crkva srce blazi,
Dok mu dusu skola snazi,
Nastavljajte moja dela,
To je slava neuvela,
To ce presto povratiti,
Moje telo osvetiti!"



Napisao Stevan Lazic
 
 Sveti Sava blagosilja Srpcad


Dodjite, ceda, poslusajte mene,
Strahu Gospodnjem naucicu vas,
Pokazacu vam kako radit treba,
U cemu je propast, u cemu je spas.

Dodjite slozno, zagrljeni bratski,
Gde sloga vlada, i sreca je tu;
Pobeda vazda pratice vam stope,
Budete l' samo postovali nju.

Dodjite blize, pa da vas naucim
Nauke svete da poznate moc,
Jer s njome samo kroz mrklu tamu
Do stare slave opet cete doc.

Ko uci, taj ce vecno srecan biti,
Taj nece znati sta je tuga, jad:
Ko u starost uzivati zeli,
Taj ucit mora dok je joste mlad.

Radite vazda i slozno i mudro,
Pa da nam srecan bude srpski rod;
Vi cete sami i potomci vasi
Vasega truda uzivati plod.

Dodjite, ceda, poslusajte mene,
Strahu Gospodnjem naucicu vas,
Pokazacu vam kako radit treba,
U cemu je propast, u cemu je spas!



Napisao Svetozar Corovic

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak