Izložba Galerije Matice srpske
|
Izložba dela kojima je obogaćen fond Galerije Matice srpske. Zahvaljujući poklonima formirano je 16 novih zbirki
POVODOM obeležavanja 165 godina Galerije Matice srpske u Novom Sadu, otvorena je u ovoj instituciji izložba dela nabavljenih za ovu instituciju kulutre tokom poslednjih deset godina. Izložba je ujedno i posveta Leposavi Šelmić (1944-2002) dugogodišnjem kustosu i upravnici Galerije.
U ovim sebičnim vremenima koje je prognalo svako saosećanje, impresivna je činjenica da su u protekloj deceniji Galeriji poklonjena 1.584 dela. Uz to, ova ustanova je otkupila 32, pa su njeni umetnički fondovi bogatiji za 1.616 slika, skulptura, grafika... Zahvaljujući poklonima formirano je 16 novih poklon-zbirki. Ali na izložbi je publici predstavljeno 90, kako organizatori napominju "najreprezentativnijih dela". Međutim, na tabletima postavljenim u izložbenim salama zainteresovani posetilac može da "prelista" sve što je dospelo u fondove Galerije u poslednjoj dekadi i stekne potpuniji uvid.
Jasno je da svi pokloni, pa ni otkupi u muzejima i galerijama ne dospevaju u stalnu postavku, ali bivaju relevantni za "čitanje" određene epohe, pa se iz depoa pojavljuju povremeno. Ipak, i bez "listanja" svih eksponata, reprezentativnih 90 dela pokazuje neujednačen kvalitet izložbe. Pred posetiocima je izbor od malih grafika i akvarela, kojima su umetnici Galeriji čestitali Nove godine i neke druge prigode, preko dela manje bitnih autora, pa do izuzetno značajnih i zanimljivih dela. U ovom šarenolikom rasponu nalaze se i prave "pikanterije" u koje spada fascinantan grupni portret porodice Budišin iz Kikinde, rađen 1898. godine. Autor je Jovan Dima za kog se ne zna ni kad je rođen, ni kad je umro. Među remek-delima je sasvim izvesno "Devojka sa kanarincem" Novaka Radovića, "Autoportret sa mačkom" Stevana Aleksića, "Utakmica" Ivana Tabakovića...
Izbor koji je pred publikom upozorava na širi problem koji se ne tiče samo Galerije Matice srpske. Kad se radi o tako značajnim institucijama kulture onda ona narodna "poklonu se u zube ne gleda" nikako nije dobrodošla. U galerijama i muzejima ostaju za pokolenja najznačajnija dela pojedinih epoha, pa bi rad komisija, čiji je zadatak da razmatraju treba li prihvatiti poklon ili ne, morao da bude zaista društveno odgovoran posao, koji je potrebno obaviti bez sentimentalnosti.