Priče iz dijaspore: Vulkan pred očima, Kraljevo u srcu!
|
Na najsevernijem naseljenom ostrvu na planeti - Islandu, koje je zapravo izlivena vulkanska lava, danas živi više od hiljadu Srba koji, kao zavidna manjina među 318.452 stanovnika, imaju svog predstavnika u tamošnjem Parlamentu.
Među Srbima na Islandu koji ima samo dva godišnja doba (leto na plus deset i zimu na plus pet stepeni Celzijusa, u proseku, prim. aut.), i robuje čudesnoj rotaciji planete – tako što je pola godine okrenuto Suncu, a pola godine Mesecu, živi i nekoliko Kraljevčana.
- Moj muž je na Island otišao 2005. godine, a ja
sam mu se tamo pridružila godinu dana kasnije. Bilo je isprva teško
navići se u nepoznatom svetu živeti odvojen od svoje familije,
prijatelja, pogotovo jer nostalgiji za rodnim krajem nema kraja. Starija
kćerka se brzo navikla na promene, jer je tada imala samo dve godine, a
mlađa se na Islandu rodila, tako da za nju nije bilo problema, što se
toga tiče, jer svi zajedno, gde god da smo, uvek nosimo Kraljevo u srcu,
kaže za “Kraljevopress” Dragana Garić Borisavljević.
Po njenim rečima, život na Islandu u početku je bio odličan, extra se zarađivalo, a kao primer gospođa Borisavljević navodi da je novinarska plata tada iznosila između 3 i 10 hiljada evra! Pa ipak, globalna ekonomska kriza uticala je na ogromna poskupljenja, najpre hrane i goriva, a potom i ostalih uslova za normalan život.
- U odnosu na Srbiju, do pre par godina situacija je bila mnogo bolja, a sada je sve maltene isto - sve je skupo, plate su iste, cena rada je ista, samo što je tamo plata redovna, nikada ne kasni kao ovde. Grad u kojem živimo Sauðarkrökur ima svega 3.000 stanovnika, i računa se kao treći ili četvrti najveći grad na Islandu, udaljen od aktivnog vulkana 300 – 400 kilometara, dodaje Dragana.
Na novinarsko pitanje kakav je osećaj živeti u blizini aktivnog vulkana, čija je nedavna erupcija zabrinula i građane u Srbiji, naš sagovornik kaže da strah postoji, ali da su ljudi u zemlji Vikinga navikli da se suočavaju sa takvim i sličnim opasnostima. Na Islandu se, inače, i danas zadržao stari nordijski jezik, razumljiv Dancima otprilike kao nama staroslovenski, pa su zvanični jezici zapravo danski i engleski i tim redom se uče od osnovne škole.
- Na ta dva jezika su i udžbenici za sve nivoe “novovikinškog” obrazovanja. Deca tamo imaju mnogo bolje uslove za život. Tamo se samo obdanište plaća, a školarina ništa ne košta. Deca sa godinu i po dana kreću u obdanište, sa 3 u predškolsko, sa 5 u nulti razred i sa 6 u prvi razred, s tim što se obdanšte, predškolsko i nulti razred nalaze u jednoj ustanovi, iliti jednoj zgradi.
Dragana Garić Borisavljević kaže da se dečiji dodatak na Islandu isplaćuje svakog trećeg meseca redovno, ali da je i on zbog svetske ekonomske krize prepolovljen, odnosno smanjen za 50 odsto. Zanimljivo je da se đacima na Islandu svake godine kupuje samo školski pribor koji im je potreban, dok udžbenici i ostala nastavna sredstva ostaju u školi koju pohađaju.
Naš sagovornik zaključuje da Srbija mnogo toga može da ponudi građanima iz dijaspore, ali da država tu prednost ne zna da iskoristi. Kraljevo, kao jedan od gradova koji ima dosta emigranata u dijaspori, trebalo bi da se okrene njima i da im posveti svu moguću pažnju.