Bali - Ostrvo bogova turistima sve privlačnije
|
Bilo da je reč o ljubiteljima mora i sunca, noćnog života ili joge - deset godina nakon terorističkih napada na dva noćna kluba na Baliju - turisti iz celog sveta ponovo dolaze na ovo hinduističko ostrvo.
Na jugu Balija je sve puno. Previše putnika u premaloj vazdušnoj luci
probija se kroz uske prolaze blokirane zbog izgradnje novog terminala.
Kolone taksija i mopeda probijaju se polako prema turističkom centru
Kute gde se gradi plaža duž novoizgrađenih hotelskih kompleksa. Kriza se
ne oseća. Samo spomenik na mestu bivšeg kluba Paddy's podseća još na to
da su islamistički fundamentalisti 12.10. 2002. tamo digli u vazduh dva
dobro posećena noćna kluba. Prema zvaničnim podacima tada su život
izgubile 202 osobe. Stotinu metara dalje, lagano obučeni turisti sa
koktelima u rukama plešu na terasi kluba Paddy's Reloaded.
Kriza posle bombaških napada
"Bali je kao kocka šećera. A tamo gde ima šećera, ima i mrava", kaže preduzetnica Kok Ratih koja je u svojoj domovini odrasla sa turistima. Šećer predstavljaju kilometarske bele peščane plaže sa perfektnim talasima, sveža zelena polja pirinča koja se protežu do moćnih vulkana, kao jedinstvena kombinacija hinduističke religije sa drevnom kulturom koja se u svakodnevnom životu zadržala do današnjih dana. "Naše tradicije su se održale do danas samo zahvaljujući turistima", kaže Kok Ratih koja je nekada i sama bila plesačica u hramu.
Bali je hinduistička enklava u Indoneziji, zemlji sa najvećim procentom muslimanskog stanovništva u svetu. 80 odsto od 3,9 miliona stanovnika Balija zavisi od turizma. Kada je ovo tzv. Ostrvo bogova, zbog bombaških napada pre deset godina, izgubilo svoj do tada sigurni izvor glavnih prihoda budućnost je izgledala sumorno ne samo za hotelijerstvo i turistička preduzeća, već i za nebrojene lokalne umetnike, plesačke trupe i prodavce suvenira.
Biofarme i kursevi joge
Otuda su bile neophodne promene. "Brojni stanovnici Balija morali su ponovo da otkriju dušu svoje zemlje. Nama je bio potreban kvalitetan turizam", kaže Ida Aju Agung Mas. U to vreme su mnogi ismejavali ćerku jednog sveštenika kada je ona još pre dvadeset godina osnovala ekološki i socijalni centar u blizini kulturnog centra Ubuda. Takođe je obučila i nekvalifikovanu radnu snagu iz jednog sela.
Danas je Bali prepun takvih ekoloških centara, pri čemu podrška seoskih zajednica predstavlja pitanje dobrog ukusa, baš kao i postojanje biofarmi ili kurseva joge i meditacije. Posebno od kada je film "Jedi, moli, voli" (Eat, Pray, Love) sa Džulijom Roberts sniman na Baliju, Ubud je postao mesto poklonika ezoterije iz celog sveta. Najvažniji događaj godine predstavlja Bali Spirit Festival koji posećuje desetine hiljada ljudi. Tada se ovo malo mesto pretvara u ogroman kamp za jogu.
"Smatram da je prisustvo velikog broja turista dobro samo pod uslovom kada se oni vraćaju kućama", kaže šanker Ketut Adi. "Turisti nam donose blagostanje i napredak. Problemi počinju kada stranci ovde žele da ostanu: Njihov životni stil je previše liberalan i utiče na domaće stanovništvo. Dugoročno gledano to će promeniti našu kulturu."
U turističkim centrima na jugu ostrva ova strahovanja su se već obistinila. Onaj ko ovde dolazi na odmor u osnovi želi da surfuje, leži na plaži i ide na žurke - kultura Balija je tek uzgred predstavljena u brošurama hotela sa pet zvezdica.
Turistički bum na ostrvu Gili
Nasuprot tome brojni stanovnici Balija u turistima vide samo putujuće novčanike. "Osamdesetih godina su ovdašnji ljudi još pokušavali da razumeju svoje goste. Danas se stranci procenjuju samo još na osnovu debljine njihovog novčanika, a ne na osnovu njihovih ljudskih kvaliteta. Na ovaj način Bali postaje sve više komercijalan i time neatraktivan", smatra vlasnica jedne galerije Asvino Aji.
Činjenica je da u međuvremenu sve veći broj turista putuje u mirnije delove na severu i istoku ostrva - ili još dalje na susedna ostrva Lombok ili Gili.
Kriza posle bombaških napada
"Bali je kao kocka šećera. A tamo gde ima šećera, ima i mrava", kaže preduzetnica Kok Ratih koja je u svojoj domovini odrasla sa turistima. Šećer predstavljaju kilometarske bele peščane plaže sa perfektnim talasima, sveža zelena polja pirinča koja se protežu do moćnih vulkana, kao jedinstvena kombinacija hinduističke religije sa drevnom kulturom koja se u svakodnevnom životu zadržala do današnjih dana. "Naše tradicije su se održale do danas samo zahvaljujući turistima", kaže Kok Ratih koja je nekada i sama bila plesačica u hramu.
Bali je hinduistička enklava u Indoneziji, zemlji sa najvećim procentom muslimanskog stanovništva u svetu. 80 odsto od 3,9 miliona stanovnika Balija zavisi od turizma. Kada je ovo tzv. Ostrvo bogova, zbog bombaških napada pre deset godina, izgubilo svoj do tada sigurni izvor glavnih prihoda budućnost je izgledala sumorno ne samo za hotelijerstvo i turistička preduzeća, već i za nebrojene lokalne umetnike, plesačke trupe i prodavce suvenira.
Biofarme i kursevi joge
Otuda su bile neophodne promene. "Brojni stanovnici Balija morali su ponovo da otkriju dušu svoje zemlje. Nama je bio potreban kvalitetan turizam", kaže Ida Aju Agung Mas. U to vreme su mnogi ismejavali ćerku jednog sveštenika kada je ona još pre dvadeset godina osnovala ekološki i socijalni centar u blizini kulturnog centra Ubuda. Takođe je obučila i nekvalifikovanu radnu snagu iz jednog sela.
Danas je Bali prepun takvih ekoloških centara, pri čemu podrška seoskih zajednica predstavlja pitanje dobrog ukusa, baš kao i postojanje biofarmi ili kurseva joge i meditacije. Posebno od kada je film "Jedi, moli, voli" (Eat, Pray, Love) sa Džulijom Roberts sniman na Baliju, Ubud je postao mesto poklonika ezoterije iz celog sveta. Najvažniji događaj godine predstavlja Bali Spirit Festival koji posećuje desetine hiljada ljudi. Tada se ovo malo mesto pretvara u ogroman kamp za jogu.
"Smatram da je prisustvo velikog broja turista dobro samo pod uslovom kada se oni vraćaju kućama", kaže šanker Ketut Adi. "Turisti nam donose blagostanje i napredak. Problemi počinju kada stranci ovde žele da ostanu: Njihov životni stil je previše liberalan i utiče na domaće stanovništvo. Dugoročno gledano to će promeniti našu kulturu."
U turističkim centrima na jugu ostrva ova strahovanja su se već obistinila. Onaj ko ovde dolazi na odmor u osnovi želi da surfuje, leži na plaži i ide na žurke - kultura Balija je tek uzgred predstavljena u brošurama hotela sa pet zvezdica.
Turistički bum na ostrvu Gili
Nasuprot tome brojni stanovnici Balija u turistima vide samo putujuće novčanike. "Osamdesetih godina su ovdašnji ljudi još pokušavali da razumeju svoje goste. Danas se stranci procenjuju samo još na osnovu debljine njihovog novčanika, a ne na osnovu njihovih ljudskih kvaliteta. Na ovaj način Bali postaje sve više komercijalan i time neatraktivan", smatra vlasnica jedne galerije Asvino Aji.
Činjenica je da u međuvremenu sve veći broj turista putuje u mirnije delove na severu i istoku ostrva - ili još dalje na susedna ostrva Lombok ili Gili.
Dodaj komentar