Ljiljana Blagojević: Talenat i voda uvek nađu put

* Gledamo vas u pozorištu, na televiziji i na filmu. Šta su vaši današnji glumački izazovi?

- Nisam toliko "gladna" uloga, pa da trčim pred njih. Ali, vreme je, kao neko sito, prosejalo i kod nas, u branši. Neko je ostao, a neko se izgubio. Eto, čini mi se da je opet došao moj trenutak. Nije više ni pitanje glumačkih izazova, ja sam radoholik, volim da radim i dobro se osećam kad sam na sceni ili u kadru. S vremena na vreme imam mnogo posla, ali onda predahnem, u želji da odmorim publiku od sebe i sebe od posla.

* Ne nedostaje vam radnog elana?

- Davno sam gledala intervju sa jednim latinoameričkim revolucionarom, koji je proslavljao stoti rođendan. Na pitanje novinarke u čemu je tajna njegove dugovečnosti, odgovorio je: "Regulisati ishranu, svakodnevno šetati sam, po sat vremena i učiti jedan odlomak napamet, jer zaborav je predvorje smrti". Ja se zaista držim toga, ne dam sebi da se opustim, učaurim, zapadnem u depresiju ili počnem da vičem "ja sam stara".

* Rekli ste jednom da ste odbili više uloga nego što ste igrali. Razmišljate li nekada o onom "šta bi bilo, kad bi bilo..."?

- Razmišljam suprotno - kako je dobro što sam baš "to" odigrala! Kada sam igrala predstavu u Kruševačkom pozorištu, svi su se čudili. A baš na tu predstavu je došao reditelj Bora Gligorović i pozvao me da igram u "Pobratimu", u Narodnom pozorištu. Tu predstavu gledao je Sava Mrmak, koji me je angažovao za ulogu Drage Mašin u TV seriji. Sve je povezano. Moj dobar odabir je učinio da mi se to vrati stostruko.

* Sa Emirom Kusturicom ste sarađivali na početku karijere u "Sećaš li se Doli Bel" i u "Zavetu". Koliko ste se oboje promenili za sve ove godine?

- Malo smo omatorili za tih 25 godina, ali smo postali sigurniji u stvari koje želimo i koje radimo. Kusturicu veliki uspeh nije promenio, i dalje je čovek koji ume da se obraduje, da prepozna dobrotu, da se nasmeje... Najveća stvar u životu je kada uspete da sačuvate radost i u zrelom dobu.

* Imate li vere u mlade glumačke naraštaje?

- Apsolutno, ali mladim glumcima i uopšte mladim ljudima nije lako. Pripalo im je teško, ubrzano vreme koje melje i koje ne prepoznaje odmah prave vrednosti. Ovo je vreme marketinga i menadžmenta. Od toga koliko ste spremni i sposobni da se "povezujete", preko "Tvitera", "Fejsbuka" ili nečeg trećeg, vi ćete pre biti na dobitku nego neko mnogo talentovaniji. Jer, pravi, kvalitetni umetnici su, kao i prave devojke, stidljivi. Oni vam neće gurati prst u oko i sedeti u krilu. Ovo vreme ne pripada njima. Kao profesor na Akademiji, trudim se da prepoznam baš te ljude koji nose raskoš, a ne egzibicionizam.