Robne marke i 200 dinara dnevno

I to po najpovoljnijim cenama. U besparici se štedi na svemu, pa i na hrani, pa zato ne čudi što se sve više kupuju robne trgovačke marke u prometu.

Njihova prodaja je, kažu trgovci, duplo veća nego pre 12 meseci.

Robne marke su jeftinije u proseku za trećinu, u odnosu na brendiranu konkurenciju. Sa znakom trgovačke kuće nudi se šećer, brašno, ali i jogurt, pavlaka, tunjevina, sokovi, kafa...

Asortiman se brzo proširio i na sredstva za higijenu, a proizvodnja je uglavnom poverena poznatim proizvođačima.

Prebrojavajući sve svoje troškove, građani Srbije došli su do računice da se sa robnim markama, ipak, može uštedeti. Za litar soka privatne marke treba izdvojiti oko 60, a za brendirani iznad 100 dinara.

Kilogram čajne kobasice manjih dobavljača košta od 700, dok je isti delikates renomiranih proizvođača duplo skuplji. Isto je i sa kafom, gde standardno pakovanje manje poznatih marki staje 150, a cena vodećih kafa na tržištu dostiže i do 230 dinara.

Zamrznuti grašak od 450 grama košta prosečnih 65 dinara, a grašak drugog proizvođača iste gramaže 90 i više dinara.

Ekonomisti smatraju da je ponuda jeftinijih proizvoda posledica dramatičnog siromašenja i pada kupovne moći građana. U potrošačkim organizacijama, međutim, veruju da su privatne robne marke nastale isključivo zbog ekonomskih interesa trgovaca.

"Na taj način se pod njihovim imenom plasira i prodaje roba, a novac se izuzetno racionalno troši, jer se štedi na svemu, od ambalaže pa do reklame", kaže Petar Bogosavljević predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.

"Ta roba, naravno, mora da se proizvodi po svim važećim zahtevima o bezbednosti hrane i kvalitetu. Naša ranija ispitivanja pokazala su da su privatne robne marke, mahom u zoni dobrog ili ponekad vrlo dobrog kvaliteta, ali nikada i odličnog ili ekstra kvaliteta".

Ipak, robne marke su u našoj zemlji daleko manje zastupljene nego u komšiluku, a posebno u zemljama Evropske unije. U nekim državama udeo robnih marki dostiže 45 odsto.