Pet zemalja EU traže ukidanje "belog šengena" za Srbiju

Kako Tanjug saznaje iz diplomatskih izvora u Briselu, Nemačka, uz Belgiju, Luksemburg, Švedsku i Holandiju, će na sastanku ministara policije EU 25. oktobra zatražiti aktiviranje procedure za ponovno uvođenje viza Srbiji i Makedoniji.

Nemački političari, među kojima se naročito ističe bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman, poslednjih dana glasno su zahtevali da se zbog povećanja broja azilanata ponovo uvedu vize za ove dve zemlje.

Međutim, u EU za sada ne postoji mehanizam kojim bi se ovaj zahtev brzo i jednostavno sproveo, kaže za Tanjug Aleksandra Stiglmajer, ekspertkinja iz Evropske inicijative za stabilnost, nevladine organizacije sa sedištem u Briselu i Berlinu.

“Nijedna zemlja Evropske unije, pa ni Nemačka, ne može jednostrano da suspenduje bezvizni režim, jer bi to predstavljalo grubo kršenje Šengenskog sporazuma”, objašnjava Stiglmajerova, koja već godinama prati ovu problematiku.

Ona, međutim, ukazuje na to da postoji mogućnost da se usvoji mehanizam koji je Evropska komisija predložila u maju 2011, kojim se predviđa da se države po hitnom postupku mogu skinuti sa bele šengenske liste ako se broj zahteva za azil naglo poveća.

Problem je što je taj predlog, usvojen u jeku “Arapskog proleća”, zaglavljen u zakonodavnoj proceduri, jer je deo šireg paketa amandmana od kojih su neki (koji nemaju veze sa azilantima iz Srbije), predmet žestokog spora u Savetu i u Parlamentu.

Sve što Nemačka može da učini, objašnjava Stiglmajerova, jeste da izvrši pritisak na Savet da se amandman o postupku za suspenziju viza izdvoji iz paketa i po hitnom postupku uputi Parlamentu na usvajanje.

Ali, čak i da se ovaj scenario ostvari, bilo bi potrebno najmanje šest meseci da se pomenuti mehanizam usvoji, pa ni tada nije sigurno da bi se mogao primeniti na Srbiju, ukazuje ona.

Mehanizam, naime, predviđa uvođenje viza ukoliko broj azilanata iz neke zemlje naglo poraste tokom perioda od šest meseci, a povećanje broja azilanata na koje se Nemci žale je kratkoročnog karaktera.

“U stvari, kada se gleda na godišnjem nivou, broj azilanata iz Srbije se u poslednje dve godine smanjio”, kaže ona.

Glavni uzrok povećanog priliva azilanata u Nemačku je nedavna odluka Nemačkog ustavnog suda po kojoj “džeparac” koji azilanti dobijaju od države tokom postupka obrade zahteva mora da bude u visini socijalne pomoći za nemačke građane.

Taj “džeparac” je posle ove odluke povećan i trenutno iznosi oko 800 evra mesečno, što je privuklo mnoge, jer višestruko nadmašuje ono što mogu da zarade u Srbiji, objašnjava Stiglmajerova.

Ona ukazuje da rešenje nije u vraćanju viza, već u ubrzavanju procedure obrade zahteva za azil kako bi se obeshrabrili oni koji ga traže samo zbog novčane pomoći.

“Zahtevi za azil iz zemalja koje se u EU smatraju demokratskim i bezbednim se u Holandiji obrađuju za samo nekoliko dana, tako da lažni azilanti tamo uopšte ne idu”, kaže Stiglmajerova.

Taj pristup se pokazao uspešan na primeru Belgije, koja je pre nekoliko meseci stavila Srbiju na listu bezbednih zemalja i drastično skratila obradu zahteva za azil, pa je otad broj azilanata iz naše zemlje drastično opao.

Sve ovo znači da će građani Srbije u dogledno vreme moći da putuju u EU bez sakupljanja hrpe papira i višečasovne ponižavajuće procedure u konzulatima.
S druge strane, ukoliko se vlasti u Srbiji ozbiljnije ne pozabave otklanjanjem uzroka kolektivnih putovanja u Evropu zarad nekoliko stotina evra mesečno, dugoročno je moguće da vize ponovo budu uvedene, zaključuje Stiglmajerova.