Novi talas poskupljenja - narod ćuti i trpi
|
Poslednji talas poskupljenja u Srbiji još jedan je atak na standard, ali i na živce građana. Dok je tek mali deo naroda spreman na bojkot robe ili proteste, većina revolt izražava gunđanjem sebi u bradu
Psiholog Radmila Grujičić objašnjava da Srbi jesu narod koji ćuti i trpi i da je to duboko prisutno u našem društvu i samim tim ga je teško promeniti. To je nešto što je deo našeg mentaliteta, upisano u genetski kod.
Samo da se ne zamerimo
- Kroz rad sa ljudima vidim koliko se u nekim privatnim situacijama ljudi sklanjaju od toga da ne neprave konflikt, da ne kažu nešto što će nekoga povrediti ili uvrediti. To me mnogo podseća na plemensku zajednicu i to da je jako važna pripadnost grupi. Zato je ovde nepisano pravilo i običaj da se ljudi ponašaju po principu ćuti i trpi. Onaj ko se pobuni najčešće nailazi na ogromnu osudu i odbacivanje okoline, zbog čega se i deca vrlo rano uče da nije onako kako vidiš već kako ti neko drugi kaže da jeste - objašnjava ona.
- Kod nas nikako da zaživi ta građanska svest da je vlast tu zbog nas, a ne mi zbog njih, što je govorio Đinđić. Ni u vreme Miloševića nismo hteli da se bunimo uz opravdanje da može i neko gori od njega da dođe. Sve je to pravdanje nekog ustajalog modela ponašanja za koji nisam sigurna da će se ikada promeniti - dodaje ona.
Jedan od glavnih razloga za izostanak reakcije društva je i apatija, ravnodušnost, čak depresija. Psihotrapeut Zoran Milivojević objašnjava da ljudi jednostavno ne vide neku doglednu, a pozitivnu budućnost. Ako nema para, ako je država praktično bankrotirala, protiv koga da ljudi protesuju jer ni nakon protesta neće biti para.
- Mislim da ljudi ne vide smisao da protestuju, pa zato i ne protestuju. Tu je takođe problem sa elitama. Po ko zna koji put ljudi se osećaju izneverenima tako da nastaje jedno uverenje da su svi političari loši, da se vođama ne može verovati, da u politiku ide samo onaj ko želi da ostvari lični interes. Na osnovu te logike, onaj ko je pošten stoji po strani - kaže on.
Nikome ne trebaju nemiri
Danijel Cvetićanin, sociolog sa Instituta za društvene nauke kaže da nereakcija društva na poslednja poskupljnja pokazuje i da ovo društvo ide ka tome da dodatno sazri i da mu je dosta anarhije. On smatra i da bilo kakva pobuna u ovom momentu ne bi ni bila dobra ni za državu ni za društvo.
- Srbiji koja je prošla sve što je prošla tokom 90-ih, ratove, demonstracije, nestabilnosti, najmanje u ovom momentu trebaju ulični neredi i paljenje kontejnera kao u Španiji i Grčkoj. Ovom društvu ne treba drama već predan rad kroz institucije kako bi se postojeći problemi rešili. Najlakše je da sada neko izađe na ulicu i blokira saobraćaj, da se bijemo jedni sa drugima, ali je pitanje kakvi su efekti toga i ko može time realno da utiče da neko vrati neku cenu na neki nivo? Institucionalnim pristupima, a ne istupanjem pojedinačnih strelaca koji bi izašli na ulicu i blokirali saobraćaj, treba da rešavamo probleme - smatra Cvetićanin.
Svoje nezadovoljstvo građani mogu da iskažu na mnogo mirnije načine kao što su nenasilne borbe i bojkot. Tako se ovih dana na društvenim mrežama pojavio spisak onih koji su podigli cene proizvoda i poziv da se ti proizvodi ne kupuju. Iako je već bilo sličnih akcija, kao kada je recimo poskupelo gorivo, u Srbiji bojkot robe još nije urodio plodom (osim ako se ne računa bojkot slovenačkih proizvoda zbog otcepljenja). Dokle su spremni da trpe i šta još treba da se desi da bi se probudila svest građana Srbije?