Običaji kod Srba - Krsna slava

Koreni 09.10.2012 00:58
Običaji kod Srba - Krsna slava


Svaki pripadnik srpskog naroda zna da su krsne slave jedan od najvažnijih običaja koji se vekovima prenosi sa generacije na generaciju. Skoro svaka srpska porodica slavi svog sveca – zaštitnika, kome je posvećen određeni dan u crkvenom kalendaru



U životu srpskog naroda običaji su tako duboko ukorenjeni da se s pravom može reći da je narodna samosvest, uprkos brojnim iskušenjima tokom vekova, sačuvana zahvaljujući tome što su sačuvani običaji.

Naročitu ulogu u razvoju krsne slave imao je prvi srpski arhiepiskop Sava Nemanjić. Sveti Sava je u praksu uveo obred krsne slave na liturgijskoj osnovi. Od svetoga Save se taj obred, kao i običaji koji ga prate, postupno se formirao, dok se nije razvio do današnjeg oblika. Od brojnih imena koja je imala ova pojava nekad, a ima ih i danas, najrasprostranjenija su: krsna slava i svečari.

Pripreme za slavski ritual

Sam ritual krsne slave je istovremeno i crkveni i narodni. Svi neophodni rekviziti, sveća, hlebovi, pšenica ili koljivo, vino, ulje i tamjan su istovremeno i crkveni rekviziti. Glavni obredi u kući, naročito lomljenje ili rezanje kolača, dizanje u slavu i razne zdravice nastali su kao rezultat narodnih običaja, ali danas imaju i crkveni karakter.

Pripreme za krsnu slavu i obavljanje slavskog rituala  podrazumevaju svećenje vodice, slavski kolač, kuvano žito, vino, sveću, tamjan i ulje.

Vodicu sveti sveštenik, uoči slave, u kući domaćina da bi se očistio dom i da bi Bog iz njega, pomoću časnog krsta u sveštenikovoj ruci, prognao svako zlo. Slavski kolač ili krsni kolač se mesi od čistog pšeničnog brašna sa kvascem. Običaj je da se zamesi osvećenom vodom. Kolač mesi domaćica koja se trudi da bude što lepše ukrašen. Na gornjoj kori slavskog kolača obavezno se utiskuju četiri poskurnjaka, koji predstavljaju četiri slova koja znače "Isus Hrist je pobedilac". Kolač se osim ostalih ukrasa od testa zakiti i strukom bosiljka.

Ranije je bio običaj da se uz kolač umesi i pogača ili beskvasni hleb ili proja, koji su služili kao podloga kolaču. Krsni kolač se iznosio na pogači, a nikada sam.

Uoči slave kuva se žito ili koljivo. Reč koljivo, potiče od grčke reči "kolivon" što znači zrno, naročito zrno pšenice. Za  kuvano žito obično se prebira zrno po zrno od najčistije pšenice belice, mada može i od  druge vrste koja je dostupna domaćinu. U kuvano žito umešaju se mleveni orasi, bademi, razno voće i šećer ili med. Izmešano žito stavlja se u tanjir i zaokrugli tako da podseća na hleb kada naraste. Površina mu se pospe belim šećerom. Ovakvo žito se u crkvi okadi i prelije vinom i od njega probaju svi ukućani i gosti, "sreće radi".

Vino je u ritualu krsne slave neophodno da se prelije slavski kolač pri rezanju, da se prelije žito i da se njime posluže zvanice i svi ukućani. Za taj čin se uzima cveno vino.

Prilikom rezanja slavskog kolača i prelivanja vinom obično se govori: "Kolač lomili, Boga molili, kolač prelivali vinom, dom se prelivao mirom, životom, zdravljem i svakim dobrom, Bože daj". 

Slavsku trpezu, na kojoj stoji kolač i koljivo obavezno osvetljava krsna sveća od žutog voska bez koje se ne može slaviti. Paljanjem sveće izražava se svečanost krsne slave i radost onoga koji slavi. Krsnu sveću treba da zapali domaćin kada reže kolač i ona često gori ceo dan. Sveću se ne gasi prstima, već zaliva vinom.

Sastavni deo slavskog rituala je i kađenje krsnog kolača, koljiva i ukućana dimom zapaljenog komadića tamjana.

Slavski rituali kod Srba razlikuju se od kraja do kraja, ali im je zajedničko da o Krsnoj slavi svaki Srbin u svojoj kući obavlja dve važne dužnosti: moli se Bogu za žive i mrtve i dočekuje goste i namernike.

Kod domaćina koji slavi obično rodbina i prijatelji dolaze nepozvani i  njima se obično uzvraća poseta. Istaknute ličnosti i kum se naročito pozivaju i oni se zovu zvanice.

Slave su se nekada slavile i po tri-četiri dana, a svečari su smatrali da je za valjanu proslavu potrebno spremiti što više ića i pića. Ali, ne treba zaboraviti da krsna slava nije bogato gošćenje i neumereno pirovanje, već da je njena suština u slavljenju Boga i proslavljanju svetaca. Smisao slave je duhovno pročišćenje i uzdizanje, jer na životnom putu svakoga čoveka ima mnogo iskušenja i moralnih posrnuća. Upravo je taj dan prilika da svako preispita koliko je dobra učinio sebi i drugima, a gde je pogrešio.



Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak