Држава убија продају некретнина

Од почетка године до краја августа, банке у Србији одобриле су нешто више од 4.500 стамбених кредита, што је двоструко мање него у 2011, а петоструко мање поредимо ли са бројем одобрених кредита у 2009. години, показују подаци Удружења банака Србије. Са друге стране, понуда некретнина већ неколико година све је слабија, а додатан застој на овом тржишту направиће нови прописи најављени од стране министарстава финансија и правде, тврде агенти за некретнине.
Према речима Каће Лазаревић, сувласнице агенције Алка, због измена и допуна Закона о порезу на доходак, којим је предвиђено повећање пореза на капиталну добит са 10 на 15 одсто, и ово мало продаваца који су приморани да продају станове сада ће одустати. Или ће сачекати да истекне рок од 10 година колико је потребно да буду власници непокретности да би их држава ослободила плаћања овог пореза. Подсећајући на то да је држава пре две године, позивајући се на кризу и оживљавање тржишта некретнина, одлучила да исти порез смањи са 20 на 10 одсто, Лазаревићева каже да јој није јасно зашто нова влада сада повећава порез ако је тржиште некретнина и даље на коленима. Порез на капиталну добит плаћа се приликом продаје непокретности, а основицу за плаћање представља разлика између куповне и продајне цене некретнине. Примера ради, уколико сте стан купили за 50.000, а продали га или намеравате да га продате за 70.000 евра, дужни сте да платите 3.000 евра пореза на капиталну добит.
Агенти за некретнине кажу да је промет непокретностима пао скоро 40 одсто, градње станова скоро да и нема, а на тржишту осим што нема купаца, нема ни квалитетних нових станова. Једино што се продаје, кажу, јесу стари станови.
Ипак, Небојша Нешовановић, из компаније Џонс Ленг Ласал каже за НИН да повећање пореза на капиталну добит неће драстично променити стање на тржишту, јер је проблем у недостатку купаца, а не продаваца станова који су и обвезници овог пореза. „Неко ко мора продати стан, урадиће то било да је порез 10 или 15 одсто. Не верујем да ће се сада осетно успорити продаја станова због ове одлуке државе“, каже Нешовановић за НИН.
Каћа Лазаревић објашњава да је проблем и у томе што износ пореза утврђује Пореска управа на основу процењене вредности стана, те да се све своди на дискреционо право једног органа да „разреже“ износ пореза. „Проблем са тржиштем некретнина је што је оно хаотично и неуређено. Нити имате лиценциране инвеститоре, нити лиценциране агенције. Нико од надлежних до сада није показао интересовање да среди ситуацију у овом сектору“, тврди сувласница Алке.
НИН из надлежног Министарства за урбанизам и грађевину није добио одговоре на питања имају ли намеру да побољшају услове градње и промета непокретности и да ли су имали у виду успоравање промета на овом тржишту након усвајања измена и допуна пореских закона. 

Странци

Агенти су уверени да ће куповину непокретности успорити и одлука Министарства правде да промени начин добијања сагласности страног држављанина да купи стан. Наиме, уместо потврде у суду која се издаје на основу постојећег државног прописа о реципроцитету, односно списка држава са којима Србија има уговор о могућности куповине станова, надлежно министарство донело је одлуку да будући купац мора писати „захтев за објашњење о постојању узајамности…“, те чекати на одговор суда осам дана, прича Каћа Лазаревић. „Не разумем откуд потреба да се мења већ устаљена пракса. Сви ми већ знамо са којим државама Србија има реципроцитет“, каже она.