Крстовдан
|
Српска православна црква слави Крстовдан, успомену на дан када је царица Јелена, мајка цара Константина (280-337), обилазећи Свету земљу, у рушевинама Венериног храма пронашла Часни крст на коме је распет Исус Христос.
Тај хришћански празник, који у православном календару слови и као Возвиждење Часног крста, слави се још од првих година званичне хришћанске проповеди.
Празник је установљен годину дана после Првог васељенског сабора у Никеји, одржаног 326. године, у време цара Константина, који је Миланским едиктом 313. године , признао хришћанство као званичну вероисповест.
Патријарх Макарије је,према предању, после открића царице Јелене, пред окупљеним народом уздигао Крст који је Христос носио до Голготе, па отуда и назив Возвиждење у богослужбеном календару СПЦ где је празник обележен црвеним словом као заветни празник.
Народ је како каже хришћанско предање одговорио патријарху молитвом, Господе помилуј, која се и до данас на исти начин пева на православним литургијама.
На овај празник истовремено се слави успомена на повратак Часног крста из Персије у Јерусалим.
Крст је чуван у сребрном сандуку у јерусалимској цркви Васкрсења до 614. године, када су Персијанци заузели Јерусалим.
"Када је цар Хозрој освојио Јерусалим и многи народ одвео у ропство, Крст би пребачен у Персију", одакле га је на Голготу, "ходећи босоног и у бедној одећи, изнео цар Ираклије", записано је у "Охридском прологу" владике Николаја Велимировића.
"Тада Часни крст би положен у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света", написао је епископ Николај.