Najeo se, pa pobesneo

I nije morao Stefanović to da kaže, dovoljno je pogledati lice prebijenog u Novome Sadu, pa da čoveku pozli. Kaže, i zato što je Beograđanin. Kao Jevrejin u Minhenu '38, Srbin u Peći ili pop u Kabulu... Jednako glupo kao kada bih Čanku opsovao skelu koja ga je prevezla preko.

Setio sam se priče kako, onomad, Čanak nije hteo u rezervu, kurobecao se, a sve dok mu Branislav Lainović Dugi nije prilepio šamarčinu. Ne bi Čanku pravo, ali priča kaže, rado ode Čanak u vojnike.

Da li je Nenad Čanak tada shvatio da su batine suština srpske politike? Čisto sumnjam. Pre će biti da se to desilo u ovih, valjda 12 godina vlasti, otkako se na narodne jasle navalio. Pa i one svoje kadrove, čak su u novosadskim javnim preduzećima otvarali radna mesta za stručnjake za Fejsbuk. I sada sve to iskliznulo, kako da se čovek ne iznervira.

Gledam ga i mislim se da li su psiholozi u pravu. Kako da znam kada vlast nisam nikada osetio ni poželeo. Prečane odmalena uče da gledaju svoj imetak, fanatično i nerasipno, pa im to ne da da se mnogo upuštaju u vlast, ima i prečeg. Mada, sve ih je više što za Čankovim primerom idu.

Nekako mi je žao tih ljudi, nenajedenih i umišljenih. Možda sam preterano bolećiv, ali jadni su. I ta večita kriza identiteta, hoće čovek da bude prečanin kao da je mnogo važno da li si pokrajinski ili neki drugi Srbin. Toliko se upire da je tragikomično kao kada bi se Srbin prijavio u Berlinu za Arijevca '41. ili kada su u Saboru iz sličnih razloga u to vreme uzvikivali: "Ja nisam Slaven, ja sam Got". I džaba mu da stalno priča o gombocama.

Nedavno sam bio nezadovoljan rezultatima, ali me smirio prijatelj, lekar, kada mi je rekao da je normalno da prečanin ima holesterol do pet odsto viši od predviđene granice. Genetika, moliću fino, krivi su dedovi, koliko je za te vekove slanine i čvaraka pojedeno. Možda se i to desilo Čanku, upro se da sam dosegne holesterolsku granicu za nekoliko generacija, pa preterao, udarilo mu u glavu. Što bi kod mene rekli za takve nenasite u taštini ili vlasti: "Najeo se, pa pobesneo."

Ili je kriza političkog identiteta. Eto, prijatelji iz zavičaja umeli su da pohvale Čanka. Nema to veze sa autonomaštvom, Srbi su, ali ljudi imaju svoje muke kao i svi, a Čanak ume ponekad da im podiđe da i ne primete. Nisam im davao za pravo, uvek mi je Čanak bio dovoljno bahat da poželim da kupim karton jogurta, pa u revoluciju. I uvek mi je smetalo kada kritikuje Šešelja, za kog takođe ne marim, jer živim u Zemunu i upoznao sam ih iz prve. Ma, setite se samo kada je vojvoda Šešelj pustio telohranitelja da prebije advokata Nikolu Barovića, a posle mu se podsmevao pred kamerama kako se okliznuo na koru od banane.

Zašto vojvoda Čanak misli da je drugačiji i bolji, ili da su njegovi čuvari iznad Šešeljevih? Ili da je prečanski fino da čoveku naduvene glave kaže da je sam pijan pao. Sit sam ih više svih.

Ne mari, neka sve to policiji ili se barem nadam da će tako da bude i da niko neće da popusti pred navalom raznih Foruma, Fondova, Centara i sličnih transparentnih.

Neću da budem u prilici da se opustim uz radnu terapiju zvanu komentar do parade pedera, lezbijki i sličnih. A što da ne zloupotrebim poveren mi novinski prostor, toliki su izneverili državu, narod, vojsku, preduzeća, žene... Da makar osetim kako to izgleda i da li će da mi se dopadne, pa da poludim kao Čanak.

Zato dajem lični oglas. Pozivam, naime, do četiri isključivo lezbijke na konak uoči i tokom parade. Da se ne smucaju po parkovima. Eto im prilike da mi objasne neke stvari, a i da vidimo ko će koga u svoju veru da preobrati. Prijave isključivo sa fotografijom (da mi se ne uvali neki zakamuflirani), može i video snimak, a koja se pokaže može da ostane i neki dan duže.