Изем ти премијера

Псовање Европске уније, већ чувена софт верзија нашег омиљеног глагола, оно „изем ти ЕУ за коју је геј парада улазница“; улични говор којим се наизглед додворава бирачима, а може да открива тешку омамљеност, попут реторичког „каква геј парада“ или „јел’ то то значи“ када вулгаризује предлоге Фискалног савета; бусање у сопствена прса због наводне бриге о интересима државе и народа, док онако ђутуре, прозива ММФ, Фискални савет, Народну банку и у ту причу удробљава пословне банке; озбиљне логичке грешке кад објашњава да његова странка не може бити одговорна ни за какву крађу, јер је он њен председник и министар полиције (доказивање нерелевантним аргументима) иако истовремено прича о томе да као министар полиције није могао да контролише полицију (аргументи који побијају сами себе).
Без алко-теста, наравно, не може се тврдити да ли је у тим силним јавним приликама био буквално пијан. Но, то је споредно, докле год се пијано понаша. Популизам и демагогија, који га одликују, могу бити само последица, слика понашања у стању пијанства – од алкохола, моћи, страха, умора, од нечег трећег, на крају крајева, свеједно је. У таквом стању, ни ауто не сме да се вози.
А Дачић је председник владе.