Европа прави супертелескоп
|
Има ли изван Сунчевог система планета налик на Земљу или чак наговештаја ванземаљског живота? Или је наш планетарни систем космички преседан? Одговоре на ова питања треба да пружи Европски екстремно велики телескоп (Е-ЕЛТ), највећи и најефикаснији рефлекторски телескоп на свету, чија изградња, према плановима Европске јужне опсерваторије (ЕСО), треба да почне још ове године.
Огромне димензије инструмента за посматрање обарају све рекорде. Његово главно огледало има пречник 39,3 метра и заједно с монтажом тежи 5.500 тона, што одговара тежини десет авиона типа А380 с пуним резервоаром. Будући да тако велико огледало не може да се направи из једног комада, састављено је од 798 шестоугаоних сегмената пречника 1,45 метара, која се спајају на лицу места. Главно огледало површине 978 квадратних метара сабира око 15 пута више светлости него тренутно највећи оптички телескопи са огледалима.
У потрази за планетама сличним Земљи, ово је значајна предност: што је главно огледало веће, то сабира више светлости, а самим тим астрономи могу да препознају знатно блеђа небеска тела. Планете су екстремно бледе. Тако је у нашем Сунчевом систему Сунце милијарду пута сјајније од Земље.
Челична купола, испод које се налази телескоп, такође је огромна - заузима површину фудбалског стадиона. Џиновски телескоп Е-ЕЛТ, који би требало да буде спреман за употребу 2018, биће грађен на једној планини у чилеанској пустињи Атакама, која ће у ту сврху морати да буде поравната. Према речима научног руководиоца пројекта Маркуса Кислера-Патига из ЕСО у Минхену, у изградњу џиновског телескопа биће уложено око 1,1 милијарду евра.
Захваљујући специфичном распореду огледала, Е-ЕЛТ ће бити 15 пута оштрији од свемирског телескопа „Хабл“, иако ће посматрати кроз ваздушне слојеве Земљине атмосфере. Ово се постиже помоћу трика: прилагодљива оптика готово моментално прецизно регулише дисторзију (искривљеност) слике под утицајем подрхтавања ваздуха.
Подрхтавање ваздуха мери шест ласера. Сваки од њих продире у више слојеве Земљине атмосфере, где на минијатурној површини изазива блистање молекула ваздуха, стварајући на том месту вештачку фиксну звезду, која открива и најмање турбуленције ваздуха. Компјутерски обрађени сигнали ласерског мерења у реалном времену регулишу дисторзију слике.
- Желимо да докажемо да изван Сунчевог система постоје планете налик на Земљу и да на њима има живота. Е-ЕЛТ је први телескоп који ће откривати планете сличне Земљи око звезда на удаљености до 30 светлосних година и у њиховој атмосфери тражити трагове живота - каже Маркус Кислер-Патиг.