Omalovažavaju dijasporu koja Srbiji šalje 5 milijardi dolara

Vlada Ivice Dačića načinila je ozbiljnu grešku kada je ukinula Ministarstvo za dijasporu svodeći je na kancelariju. Zašto?

Prvi razlog je činjenica da je srpska dijaspora najveći investitor u Srbiji, koji godišnje putem ličnih doznaka iz inostranstva uputi rodbini u Srbiji oko pet milijardi dolara.

Drugi razlog je u tome što je dijaspora od 2000. godine do danas investirala u mala i srednja preduzeća 550 miliona dolara, a danas u tim preduzećima radi 25.000 ljudi.

Treći razlog je što potencijal naše dijaspore nisu ozbiljno shvatili ni mnogi premijeri i Vlade pre ove Ivice Dačića, i što je odnos između matice i dijaspore, državnog aparata i naših raseljenika po svetu, bezidejan i nekorektan od strane Vlade Srbije, iako bi upravo ta dijaspora mogla biti poluga uz čiju pomoć Srbija može da se uspravi na noge.

Ne postoji ostvariva i ozbiljna strategija za dijasporu, neadekvatno se kadrira, i u prethodnom sazivu i u ovom kada je reč o dijaspori, i danas se praktično politika prema rasejanju svodi na birokratski odnos preko Ministarstva spoljnih poslova.

Rasim Ljajić je najavio povlačenje ekonomskih diplomata iz sveta, što je dobrim poznavaocima spoljnopolitičkih prilika i ekonomskih relacija bilo jasno od samog početka tog amaterskog projekta kao epilog te avanture sa priučenim ekonomskim diplomatama.

Ivan Mrkić, sadašnji ministar, a dojučerašnji državni sekretar u ministarstvu kod Vuka Jeremića, ovih dana zaokupljen je kadrovskom kombinatorikom za ambasadorske položaje u najvažnijim centrima moći u svetu.

Ono što Mrkić mora da uradi nije puko kadrovsko smenjivanje loših diplomata ili stranačkih ambasadora, već reforma spoljnopolitičke mreže i osposobljavanje diplomatsko-konzularnih predstavništava za ostvarivanje državnih interesa i definisanih ciljeva.

Jedan od tih ciljeva svakako je i intenziviranje odnosa sa dijasporom i maksimiziranje obostranih interesa raseljenika i države.

Do sada naša diplomatska mreža nije bila funkcionalna u odnosu na dva najvažnija zadatka – servisiranje potreba i interesa naših državljana u svetu i afirmisanje Srbije kao poželjnog i potentnog ekonomskog partnera i atraktivne destinacije za direktne strane investicije.

Naša dijaspora odsečena je od naših ambasada. Naše ambasade pune su nesposobnih i nekompetentnih kadrova koji odbijaju naše raseljenike od njih umesto da ih privlače, organizuju, artikulišu njihove potrebe i interese Republike Srbije.

Trenutno se u našem rasejanju nalazi više uticajnih ljudi u svim segmetima društva u državama u kojima žive i rade, nego što ima u samoj Srbiji uticajnih, situiranih, obrazovanih i poslovno sposobnih pojedinaca.

Zato bi Mrkić, pored imenovanja novih ambasadora u najvažnijim centrima svetske moći, trebalo javnosti da predoči strategiju za odnos sa rasejanjem koja će doprineti ostvarivanju državnih interesa Srbije, ali i rasejanja koje decenijama čeka na nekog pametnog i sposobnog u Beogradu, i nikako da ga dočeka.