Boris Tačić - od političkog lopova do kulturnog kritičara
|
Iako im je, tog prolećnog Đjurdjevdanskog predvečerja 2012. narod i “zvanično saopštio” činilo se, večno čekanu istinu - NE, VIŠE ZA NAS NE POSTOJITE, M’RŠ U OPOZICIJU, izabravši novu vlast sa kojom će, posle dugog, mučnog 12-godišnjeg vegetiranja u okovima egzistencijalne bede i kulturnog siromaštva, po ko zna koji put, početi srpski život iznova, Dosmanlije još uvek, poput kultne Djekne, iz dana u dan, iz sata u sat, mentalno, moralno i duhovno umiru i umiru.
I dok se, čuvenom autonomaškom separatisti, Roka Mandoljina, ako uopšte i ima šta, diže na neku tamo misicu, dok ocenjuje njene kulinarske sposobnosti u Prvom kuvaru Srbije, rijalitiju koji se trenutno emituje na kulturno genocidnom Pinku, njegov petooktobarski kompanjeros Čedomoron Prašak, uspeo je da, slikajući se polunag na nekoj planini, izazove čitavu pometnju medju uspaljenim lucprdama i gejovcima, obezbedivši tako sebi sigurno mesto u sve profitabilnijem zanimanju starlete. Dobro, da ne prenagljujemo sada, moraće on još mnogo toga da nauči od big mamica Suzi, Soraje, Nataše i naravno Stanije, budući da one, ipak ne lamprdaju u Skupštini, već i svašta nešto konkretno rade. Ipak, pored maestralno odigranih uloga propalog ministra odbrane, još propalijeg premijera, te najzad stare i oronule engleske kraljice briselskog Dvora, iza koje se, kao i u svakom kraljevstvu, povlačiše raznorazne seksi afere, Hanibal Lektor Tačić, pre neki dan, još jednom je zabriljirao u svoj toj Dosmanlijskoj retardiranosti uma.
Za neupućene, onako po principu prekorila koza ovcu , krenuo je u borbu protiv nedemokratske kulturne politike novog Ministarstva kulture Srbije, te odmah, s’neba pa u rebra, zatražio smenjivanje pomoćnika ministra kulture, Dragana Kolarevića, povodom novinskog teksta, u kome se bavio analizom destruktivnog uticaja titoističkog kulturnog koncepta na celokupnu kulturnu baštinu Srbije.
Evo šta je Gospodin Hanibal Lektor Tačić konkretno rekao:
“Sastavljanje spiskova "nosilaca i izvršilaca pogubne antisrpske politike" sa imenima i prezimenima istaknutih kulturnih poslenika skandalozan, anticivilizacijski čin koji je u najstrašnijem obliku već viđen u istoriji u doba nacizma. Poziv na ustanak protiv neistomišljenika, diskriminatorsko etiketiranje građana koji imaju drugačiji politički stav jeste čin koji u civilizovanom svetu zaslužuje najoštriju osudu", retorika nove vlasti je samo politička zavesa iza koje se kriju istinske namere i vrednosti koje se iskazuju kroz afirmisanje diktature, za šta dokaz leži u skrnavljenju table sa imenom ulice dr Zorana Đinđića u Novom Sadu i oduzimanju titule počasnog građanina Bača Đorđu Balaševiću. Pomoćnik ministra kulture Dragan Kolarević, koji je za vreme Slobodana Miloševića bio jedan od nosilaca propagandne mašinerije nedemokratskog režima, mora trenutno da bude smenjen”.
Šta reći, a ne ponoviti se. Prvo, ne znam samo kakva je to nedemokratska klima vladala za vreme Miloševićeve vladavine, kada je taj čovek, zbog mase izdajničkih, bez obzira na dijametralno suprotne ideologije udruženih partija, a od kojih je svaka imala barem svoj list, doživeo tipičan američki scenario svrgavanja sa vlasti – najpre, izborna kradja, zatim proterivanje iz zemlje u savremenu inkviziciju Srba i srpstva, zvanu Hag, od strane Zorana Djindjića, koji je doktorske studije odbranio na satanističkom jezuitskom koledžu u Konstanci (Nemačka), te najzad pod vrlo diskutabilnim okolnostima, u istom tom Hagu, skončao svoj život.
Jasno kao dan. No hajde da apstrahujemo sve navedeno, te se ovoga puta fokusiramo isključivo na kulturu. Što se Balaševića tiče, svaka čast njegovom poetskom peru, ali neka se zapita koliko je samo novca zaradio recitujući stihove u cilju tendencioznog pljuvanja Miloševićevog režima. Pa istih takvih angažovanih hitova ima i DSS- ovac i srpski desničar Bora Djordjević, pa ni jedna ulica nije ponela njegovo ime. Eto, zašto je demokratska Evropa na nedavno održanom Eurosongu bila tako demokratična kada je diskvalifikovala jednog Ramba Amadeusa sa ostvarenjem Euro Neuro, svojevrsnom lamentu nad posledicama ograničenog života u društvu strogo nametnutih evropskih vrednosti? Dalje, zašto je jedna od najvećih multimedijalnih ikona savremene umetnosti, glumica, slikarka i književnica gospodja Eva Rasonako po demokratski ostala i bez osnovne penzije, dok je Šutanovčev tast, Miroslav Ilić, počasnu nacionalnu dobio ladnjaka? Zašto je, prema mnogim pisanim i nepisanim, ali vrlo pouzdanim čaršijskim pričama, Borisova ljubavnica Marija Karan išla u USA, kad god joj se moglo, dok na sijaset mladih i talentovanih glumaca onako po demokratski nije moglo da zaigra ni epizodnu ulogu u nekom lokalnom pozorištu? Zašto je Zorica Brunclik, popularna pevačica narodne muzike, kao istaknuta članica JUL-aonako po demokratski izbačena iz Udruženja muzičara džez i zabavne muzike, nakon što je na čelo udruženja došao demokrata Momčilo Bajagić Bajaga, i takodje onako po demokratski proterana sa Medijskog Javnog Servisa? Zašto su, najčitaniji kolumnisti Isidora Bjelica i Saša Milivojev, inače zagovornici drugačije političke ideologije od Dosmanlijske onako po demokratski cenzurisani i proterani iz lista “Pravda”, bez ikakvog obrazloženja? Zašto je, bez obzira što je uhvaćena kako kupuje koks od uličnog dilera, LDP-ovka Biljana Srbljanović primljena na mesto docenta beogradskog FDU-a, gle čuda,onako po demokratski umesto Isidore Bjelice? Zašto je, ah zasto je? Pitanja je mnogo, a odgovora, naravno onako po demokratski, niotkuda.
Najzad, nezavisno od toga što smatram da bez koncepta multikulturalizma nema ni jasno izgradjene kulturne teritorije, ipak moraću da priznam kako u potpunosti podržavam novu, Petkovićevu ideologiju sprovodjenja kulturne politike zasnovanu na davanju primata nacionalnim kulturnim vrednostima, budući da kao i sve privredne grane, i kultura, isto tako, mora da počne svoj život ispočetka,... A kako će drukče, ako u uslovima, i dalje krajnje izvitoperenog sistema vrednosti jedva postojećeg srpskog društva, ne krene od neke svoje, nadam se, dobre SRPSKE ćelije!? Hvala Bogu, ima ih. Pa, dosta nam je valjda bilo ovog, Dosmanlijskog onako po demokratski kulturnog politikoumlja – daj pi*ku/ku*ac/du*e, vladajućoj demokratskoj klasi, i/ili udji u partiju, nakon čega su ti sva vrata sefova institucija kulture otvorena,… A za kulturu, bila ona srpska, bila ona francuska, bila ona hrvatska, bila ona turska, bila ona uzbekistanska, bilo ona persijska, ili čija god, koga briga! Dakle, dosta nam je bilo neimanja, ne sopstvenog, već bilo kakvog kulturnog, odnosno, nacionalnog identiteta!
- Stoga, Tačiću, u ime svih ogorčenih gradjana Srbije kopiram ti ono što sam u trenutku besa, kakav obuzme svakog pravednika, napisao na svom FB statusu – Izgleda da mu je vreme za psihijatriju, a što se tiče demokratije – pa odakle vama Dosmanlijama uopšte pravo da izgovorite te najdivnije reči na svetu!? Odakle vama Dosmanlijama pravo da izgovorite sve te velike kovanice, poput - demokratija, kultura, umetnost, kada ste nas doveli do prosjačkog štapa, gladi, materijalne bede, a time i kulturne sirotinje!? Jesi li ti glup, ili si pokvaren? Trećeg zaista nema. Ajde čoveče prestani više da vredjaš inteligenciju ovoga naroda, zbog toga što je osudio vaše Dosmanlijske laži, lopovluke i otimačine.
Za neupućene, onako po principu prekorila koza ovcu , krenuo je u borbu protiv nedemokratske kulturne politike novog Ministarstva kulture Srbije, te odmah, s’neba pa u rebra, zatražio smenjivanje pomoćnika ministra kulture, Dragana Kolarevića, povodom novinskog teksta, u kome se bavio analizom destruktivnog uticaja titoističkog kulturnog koncepta na celokupnu kulturnu baštinu Srbije.
Evo šta je Gospodin Hanibal Lektor Tačić konkretno rekao:
“Sastavljanje spiskova "nosilaca i izvršilaca pogubne antisrpske politike" sa imenima i prezimenima istaknutih kulturnih poslenika skandalozan, anticivilizacijski čin koji je u najstrašnijem obliku već viđen u istoriji u doba nacizma. Poziv na ustanak protiv neistomišljenika, diskriminatorsko etiketiranje građana koji imaju drugačiji politički stav jeste čin koji u civilizovanom svetu zaslužuje najoštriju osudu", retorika nove vlasti je samo politička zavesa iza koje se kriju istinske namere i vrednosti koje se iskazuju kroz afirmisanje diktature, za šta dokaz leži u skrnavljenju table sa imenom ulice dr Zorana Đinđića u Novom Sadu i oduzimanju titule počasnog građanina Bača Đorđu Balaševiću. Pomoćnik ministra kulture Dragan Kolarević, koji je za vreme Slobodana Miloševića bio jedan od nosilaca propagandne mašinerije nedemokratskog režima, mora trenutno da bude smenjen”.
Šta reći, a ne ponoviti se. Prvo, ne znam samo kakva je to nedemokratska klima vladala za vreme Miloševićeve vladavine, kada je taj čovek, zbog mase izdajničkih, bez obzira na dijametralno suprotne ideologije udruženih partija, a od kojih je svaka imala barem svoj list, doživeo tipičan američki scenario svrgavanja sa vlasti – najpre, izborna kradja, zatim proterivanje iz zemlje u savremenu inkviziciju Srba i srpstva, zvanu Hag, od strane Zorana Djindjića, koji je doktorske studije odbranio na satanističkom jezuitskom koledžu u Konstanci (Nemačka), te najzad pod vrlo diskutabilnim okolnostima, u istom tom Hagu, skončao svoj život.
Jasno kao dan. No hajde da apstrahujemo sve navedeno, te se ovoga puta fokusiramo isključivo na kulturu. Što se Balaševića tiče, svaka čast njegovom poetskom peru, ali neka se zapita koliko je samo novca zaradio recitujući stihove u cilju tendencioznog pljuvanja Miloševićevog režima. Pa istih takvih angažovanih hitova ima i DSS- ovac i srpski desničar Bora Djordjević, pa ni jedna ulica nije ponela njegovo ime. Eto, zašto je demokratska Evropa na nedavno održanom Eurosongu bila tako demokratična kada je diskvalifikovala jednog Ramba Amadeusa sa ostvarenjem Euro Neuro, svojevrsnom lamentu nad posledicama ograničenog života u društvu strogo nametnutih evropskih vrednosti? Dalje, zašto je jedna od najvećih multimedijalnih ikona savremene umetnosti, glumica, slikarka i književnica gospodja Eva Rasonako po demokratski ostala i bez osnovne penzije, dok je Šutanovčev tast, Miroslav Ilić, počasnu nacionalnu dobio ladnjaka? Zašto je, prema mnogim pisanim i nepisanim, ali vrlo pouzdanim čaršijskim pričama, Borisova ljubavnica Marija Karan išla u USA, kad god joj se moglo, dok na sijaset mladih i talentovanih glumaca onako po demokratski nije moglo da zaigra ni epizodnu ulogu u nekom lokalnom pozorištu? Zašto je Zorica Brunclik, popularna pevačica narodne muzike, kao istaknuta članica JUL-aonako po demokratski izbačena iz Udruženja muzičara džez i zabavne muzike, nakon što je na čelo udruženja došao demokrata Momčilo Bajagić Bajaga, i takodje onako po demokratski proterana sa Medijskog Javnog Servisa? Zašto su, najčitaniji kolumnisti Isidora Bjelica i Saša Milivojev, inače zagovornici drugačije političke ideologije od Dosmanlijske onako po demokratski cenzurisani i proterani iz lista “Pravda”, bez ikakvog obrazloženja? Zašto je, bez obzira što je uhvaćena kako kupuje koks od uličnog dilera, LDP-ovka Biljana Srbljanović primljena na mesto docenta beogradskog FDU-a, gle čuda,onako po demokratski umesto Isidore Bjelice? Zašto je, ah zasto je? Pitanja je mnogo, a odgovora, naravno onako po demokratski, niotkuda.
Najzad, nezavisno od toga što smatram da bez koncepta multikulturalizma nema ni jasno izgradjene kulturne teritorije, ipak moraću da priznam kako u potpunosti podržavam novu, Petkovićevu ideologiju sprovodjenja kulturne politike zasnovanu na davanju primata nacionalnim kulturnim vrednostima, budući da kao i sve privredne grane, i kultura, isto tako, mora da počne svoj život ispočetka,... A kako će drukče, ako u uslovima, i dalje krajnje izvitoperenog sistema vrednosti jedva postojećeg srpskog društva, ne krene od neke svoje, nadam se, dobre SRPSKE ćelije!? Hvala Bogu, ima ih. Pa, dosta nam je valjda bilo ovog, Dosmanlijskog onako po demokratski kulturnog politikoumlja – daj pi*ku/ku*ac/du*e, vladajućoj demokratskoj klasi, i/ili udji u partiju, nakon čega su ti sva vrata sefova institucija kulture otvorena,… A za kulturu, bila ona srpska, bila ona francuska, bila ona hrvatska, bila ona turska, bila ona uzbekistanska, bilo ona persijska, ili čija god, koga briga! Dakle, dosta nam je bilo neimanja, ne sopstvenog, već bilo kakvog kulturnog, odnosno, nacionalnog identiteta!
- Stoga, Tačiću, u ime svih ogorčenih gradjana Srbije kopiram ti ono što sam u trenutku besa, kakav obuzme svakog pravednika, napisao na svom FB statusu – Izgleda da mu je vreme za psihijatriju, a što se tiče demokratije – pa odakle vama Dosmanlijama uopšte pravo da izgovorite te najdivnije reči na svetu!? Odakle vama Dosmanlijama pravo da izgovorite sve te velike kovanice, poput - demokratija, kultura, umetnost, kada ste nas doveli do prosjačkog štapa, gladi, materijalne bede, a time i kulturne sirotinje!? Jesi li ti glup, ili si pokvaren? Trećeg zaista nema. Ajde čoveče prestani više da vredjaš inteligenciju ovoga naroda, zbog toga što je osudio vaše Dosmanlijske laži, lopovluke i otimačine.
Anonymous
1. otkud sad tadicu ljubavnica? zar nije on lik iz pesme "retko te vidjam sa devojkama"?
Dodaj komentar