Drumovi Srbije

Svake godine kolima idem na letovanje u Grčku. I godinama se, i pored obećanja političara, na ovoj deonici gotovo ništa ne menja. Pardon, u okolini Vranja ove 2012. nazire se nešto. Bageri uveliko krče livade, korov i osvajaju brisane prostore. Čas levo, čas desno. Baš ohrabrujuće. To je jasan znak da će se nešto uskoro graditi. Valjda toliko očekivani autoput. Ali kada? O Grdeličkoj klisuri da i ne govorimo. Da nam milioni evra i projektna dokumentacija padnu sa neba, da se sva mehanizacija ne samo iz Srbije već iz okolnih zemalja sjati na ovo mesto, treba mnogo vremena i rada da bi se izgradila ovako teška deonica. Realno, treba da prođu godine da bi se odradio ovako zahtevan posao.

Ipak, tragikomična je situacija sa gorepomenutim autoputem. Dakle, tadašnje državno rukovodstvo jeste otvorilo još dve trake kod Preševa. Ali radovi, verovali ili ne još uvek traju! Tada uopšte nisu urađeni pristupni putevi, nadvožanjaci, signalizacija, stari put trebalo je kompletno renovirati. Dakle, tih dvadesetak kilometara i dalje se vozi naizmenično starim ili novim kolovozom sa sve signalizacijom koja razdvaja trake, što otežava i usporava vožnju. Za onog koji prvi put ovuda prolazi prizor je fascinantan, jer se nazire moderan autoput sa duplim profilom. Samo što se ovde radilo o starom srpskom „specijalitetu". Da se posle odlaska visokih funkcionera, njihove svite i medija, gradilište ponovo otvori ili zatvori. Svejedno. I najavi skori završetak kompletnog autoputa.

Šta očekivati na leto 2013. godine? Mi građani Srbije ne očekujemo i ne tražimo čudo. Da se u nekom novom majskom roku otvore Korodori 10 i 11 ili da se jedno jutro probudimo i prođemo duplom trakom kroz klisuru.

Za početak, završite konačno tih dva'est kilometara. Čudo neviđeno. Bukvalno tako.