Demokrate u gaćicama

Čitaocima i gledaocima, navodno je, ostalo nejasno da li se Đilasove reči odnose na Tadića, pa su na scenu morali biti prizvani brojni poznati analitičari, koji se i inače ne skidaju sa novinskih stubaca i TV ekrana, da bi nam protumačili ovo pitanje od odlučujućeg narodnog i državnog značaja. Nacionalno biti il' ne biti postalo je pitanje: "Da li je Tadić na meti Đilasa?"

 

Ta borba mišljenja traje već danima, ali izgleda da je prevagnulo mišljenje da je Đilas, ipak, mislio na Tadića koji se u međuvremenu dva puta ponovo pojavio u gaćicama, ali sportskim i to na košarkaškom terenu. Kaže da mu je ruka sada mekša i šut na koš bolji oko čega će naši analitičari narednih dana ukrstiti koplja, a mora se svakako računati i na naše čuveno istraživačko novinarstvo.

Kada je već reč o istraživačkom i "insajder" novinarstvu zanimljivo je da su njegovoj profesionalnoj pažnji izmakle gotovo sve teme i pojave zloupotreba vlasti i pljačke budžeta koje nas sada prosto opsedaju i po svojim dimenzijama zaprepašćuju. To možda i nije čudno kada se zna da je jedan dnevni list koji je bio i ostao udarna pesnica žutog kartela od države i javnih preduzeća prihodovao čitavih 12 miliona evra. Dioptrija u vidu 12 miliona očito menja ne samo pogled nego i sam predmet koji se posmatra.

Zanimljivo je i to da sva ta, uvek ista, družina analitika koja se već više od decenije iz dana u dan mota po našim novinama i televizijama takođe ništa nije primetila. Poštapajući se polusaznanjima o volstritskim dešavanjima, a sve pravdajući svetskom krizom teške neuspehe srpskog režima, nisu ni primetili da je taj isti režim na Agrobanci, a i na nekoliko drugih banaka primenio volstritski patent i da se sve to neposredno odvijalo pred njihovim nosem i očima.

Minutaža pomenutih analitika i eksperata na televizijskim ekranima u Beogradu je daleko veća od minutaže svih novinara, reportera i urednika sa teritorije bivše Jugoslavije iz devedesetih, a koji se često oglašavaju odgovornim za ratno huškanje. Ako se uporno govori o odgovornosti ovih prvih, bilo bi pošteno govoriti i o odgovornosti onih koji već jednu deceniju, a neki i dve, huškaju na pljačkanje budžeta, uništavanje privrede, rušenje nezavisnosti pravosuđa, nezakonito hapšenje i određivanje beskrajnih pritvora, pljačkašku privatizaciju, a zloupotrebe vlasti ne samo da prikrivaju već ih ideološki i institucionalno utemeljuju.

 

Sve vreme se ova delatnost odvija pod pokroviteljstvom i uz finansiranje žutog kartela koji novac zahvata ne iz bilo kakvog novog posla i dobiti već direktno iz državno-ekonomske supstance ili onoga što je preostalo od nje. Deo enormnog i prekomernog zaduživanja Srbije je otišao i u njihove džepove i oni su se utalili u javni dug koji je već dostigao 60 odsto bruto nacionalnog proizvoda.

Pred našim očima se ponovo odigrava još jedna prevara političko-medijska operacija po kojoj centralno državno-nacionalno pitanje postaju odnosi u Demokratskoj stranci i to ko će u unutarstranačkim sukobima pobediti, Đilas ili Tadić. Tu se uopšte ne haje za to što gotovo kompletno političko krilo žutog kartela, oličeno u vođstvu ove stranke, mora da ponese svaku vrstu odgovornosti, pa i krivičnu, za sva nedela počinjena protiv ekonomije i pravosuđa, naroda i države...

Vladavina vođstva DS-a, političkog krila žutog kartela, na dug je rok, ako ne i trajno, unesrećila i uneredila Srbiju i dovela je do ekonomskog bankrota, potencijalnih teritorijalnih gubitaka i potpunog institucionalnog i državnog kraha. To je razlog izbornog poraza Borisa Tadića i Demokratske stranke, i zato njihov odlazak s vlasti nije tek uobičajena smena koja sledi posle poraza na izborima već je posledica očajničkog trzaja naroda koji je bio na izdisaju.

 

Zato ne može biti ni reči o mogućnostima nekog pozitivnog kontinuiteta kako to pokušavaju da prikažu prikriveni ili otvoreni propagandisti i pripadnici žutog kartela. Na tom tragu nema šta da se baštini ili kako bi odlično rekao Milan - Lane Gutović: "Neka ovi novi greše, ali bar ne na isti način."

Ko koga tu u političko-poslovnom krilu žutog kartela reformiše? Oni pod čijim je neposrednom pokroviteljstvom obavljena pljačka preko Agrobanke hoće da reformišu one koji su pravosuđe doveli do teškog nokdauna, oni koji su privatizovali obaveštajne službe hoće da reformišu one koji su uništili i rasprčkali agrarni fond, oni koji su neposredno radili na predaji i izdaji Kosova hoće da reformišu one koji su vršili zloupotrebe i krađe u Razvojnoj banci i fondovima Vojvodine...

 

Oni koji su po beogradskim kafanama rešavali i postavljali tužioce i sudije hoće da reformišu one koji troše desetine miliona na komfor zmija otrovnica u svom zavičaju, pa tako ispada da se ista svota novca koristi za narodne kuhinje i za ptice i gmazove. Onaj koji je svojim zakonom i propisima zaustavio i skoro uništio domaća građevinska preduzeća bi da reformiše... Udario junak na junaka.

I sada bi srpska javnost trebalo da navija za jedne ili druge reformatore i da slavi pobednike i posmatra ih kao očišćene od greha. I da na samom vrhu piramide bude dosadašnji ili novi reformator i iz istog šinjela.

I onda će posle ishoda sukoba među reformatorima političko-poslovno krilo žutog kartela biti "još jače nego ranije", sa spremnošću i željom da nas ponovo zajašu i nastave putem na kojem su ih narod i pobeda Tomislava Nikolića zaustavili.
Po samorazumevanju političkog krila žutog kartela, dosadašnji i gore opisani "DS je nacionalna institucija". Tamo gde su oni "nacionalna institucija" nema mesta ni za koga drugog sem možda za tradicionalnu trku žena u venčanicama ili Bir fest.

 

Tu nema mesta za Narodni muzej, pa su ga već desetak godina zatvorili, tu nema mesta za Muzej savremene umetnosti, jer je i on odavno zatvoren, tu nema mesta za Narodnu biblioteku koja je posle mnogo godina ponovo otvorena i to s odstranjenim nacionalnim znamenjima...

 

Tamo gde je DS "nacionalna institucija", SANU mora biti ponižena i pretvorena u puko služinče režima, tamo takođe nema mesta ni za Gradski muzej, dok je ceo Vinčanski kompleks zatvoren i nepristupačan posetiocima baš kao i Viminacijum.

Da ne bude nejasnoća - ovo što je rađeno u poslednjoj deceniji protiv kulture i njenih osnovnih institucija je čista i smišljena nacionalna izdaja, antisrpsko delovanje i destrukcija. Tu ništa, ama baš ništa, nije slučajno.

Moj prijatelj kaže da je pad našeg kreditnog rejtinga dobra vest jer ćemo se teže zaduživati, pa ćemo tako početi da se uzdamo u same sebe i u snagu našeg preduzetništva i sposobnosti da proizvodimo. Možda je ovo, na paradoksalan način i uslovno, dobra vest. Ali stvarno prava dobra vest je nesumnjiv fakat da je narodna podrška putu bez alternative, putu u EU, pala ispod 50 odsto.